Најчешћи узрок смрти је тровање! НЕМА ПОМАКА У БОРБИ ЗА ОПСТАНАК ПТИЦА ГРАБЉИВИЦА У СРБИЈИ

Из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) тим поводом кажу да је као логична последица некажњавања оваквих злочина, ова година започела таласом тровања у којима је Србија, у последња два месеца, у 10 различитих случајева широм Србије остала без 19 јединки ретких, угрожених и  строго заштићених птица грабљивица,  међу којима је и шест јединки орла белорепана, симбола проблема тровања у Србији, који је пронађен мртав на четири локалитета.

По њиховим подацима, у Србији је у овом веку отровано више од 120 јединки белорепана, што је поражавајуће, ако се узме у обзир чињеница да гнездећа популација ове врсте у нашој земљи броји око 300 одраслих јединки. На листу могуће отрованих птица, после дужег времена,  нашле су се и две јединке белоглавог супа, а нису поштеђене ни јединке сивог и степског сокола, риђе луње и мишара.

– Све околности угинућа птица указују на тровање, док је у неким случајевима то сасвим извесно. Овог пута случајеви тровања нису били само на подручју Војводине, већ су забележени широм Србије, од Пријепоља, Пожеге, Богатића, Сремске Митровице, до Руме, Београда, Титела, Оџака, Зрењанина и Новог Кнежевца. Напомињемо да су се наведени случајеви десили у последња два месеца, а готово је извесно ће се се тровања поновити у наредним данима, посебно током пролећне сеобе птица. Важно је знати да је оно што орнитолози пронађу на терену само врх леденог брега овог проблема – истичу стручњаци из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

С обзиром на то да је стање алармантно, орнитолози поручују да су  потребне хитне мере, уз ефикасна решења, како би се заштитиле угрожене врсте и обезбедио опстанак дивљег света у Србији. Из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије тврде да након више деценија свеприсутног тровања дивљих животиња, надлежно Министарство заштите животне средине још увек нема акциони план за сузбијање ове пошасти, нити протоколе за благовремено и исправно реаговање на терену. То ствара пометњу у сарадњи многих институција и често доводи до пропуста у истрагама. 

– У свету се злочини над животињама, у које спада и тровање, третирају и истражују готово једнако као злочини над људима. У Србији је у претходних 20 година више од 3.000 птица страдало од тровања, а за то нико никада није кажњен. Ове бројке показују да је оно устаљена пракса, а надлежне институције не само да случајеве не доводе до суда, већ јавност често не обавештавају о овим питањима које се тичу не само животне средине, већ и здравља и безбедности становништва – изјавио је Слободан Марковић из ДЗППС, додајући да ни случај тровања птица у атарима села Накова код Кикинде, и након годину дана, није добио судски епилог, нити је јавност упућена у резултате анализа угинућа и истраге.

Ивана Бакмаз