САД СЕ ЛЕТЊИ ОДМОР ПЛАНИРА Драстичне разлике у ценама,  Црна Гора јефтинија од Хрватске?

Да се туристичка бранша готово потпуно опоравила након пандемије короне говоре и рекордни подаци овогодишњег сајма ИТБ преко 5.800 излагача из 170 земаља.

Опоравак показују и подаци једног испитивања објављени на самом почетку сајма који говоре о несмањеној потреби Немаца за путовањима. Упркос инфлацији и поскупљењима, грађани Немачке не желе да се уздржавају кад су у питању издаци за путовања.

– Од наших партнера овде на сајму чули смо да цене у Хрватској не одскачу од цена у осталим дестинацијама на Средоземљу – рекао је Ромео Драгичио, директор Хрватске туристичке централе у Франкфурту.

Цене Немцима не представљају проблем?

Према његовим речима, Немци осећају инфлацију и располажу мањим буџетом.

– Али сви ми знамо да је годишњи одмор Немцима веома важан и да неће одустати од одмора, тако да за сада цене не представљају неки непремостив проблем – уверен је Драгичио.

О ценама се, током последњих побуна потрошача и бојкота хрватских трговинских ланаца, прочуло и у Немачкој, па ће фотографије с поређењима цена у истим ланцима у Хрватској и Немачкој сигурно понеког потенцијалног туристу понукати на размишљање при одабиру места за годишњи одмор.

А, одредишта која само чекају на туристе којима је Хрватска прескупа више је него довољно. Земља партнер овогодишњег сајма у Берлину је Албанија. Она има исте адуте као и њени северни суседи на Јадрану, али уз осетно повољније цене.

До пре само неколико година Албанију је годишње посећивало само неколико десетина хиљада Немаца, а прошле године се тај број већ попео на 350.000. И у сталном је расту. Томе доприносе и све бројније нискобуџетне авио-линије, пишу 92Путовања.

Ти подаци су још далеко од око 3,5 милиона Немаца, колико годишње посети Хрватску, али тренд је више него очигледан албански туризам бележи годишњи раст од 15 процената.

Црна Гора као јефтинија Хрватска?

У Црној Гори, која се налази у сендвичу између регионалне туристичке силе Хрватске и дестинације у успону – Албаније, делимично наду полажу и у чињеницу да је та земља још увек повољнија него Хрватска.

– Људи којима је Хрватска прескупа могу само да продуже до Црне Горе и наићи ће на ниске цене – каже Михаел Бадер, председник Одбора за туризам при Немачко-црногорском економском удружењу.

Он признаје да ни Црну Гору није заобишао глобални талас поскупљења, али додаје да туристички радници у тој земљи контрамерама покушавају да ублаже тај тренд.

Бадер тако указује за Дојче веле (ДW) да годишња карта за све националне паркове у Црној Гори од почетка године кошта само 13,50 евра. Поређења ради, једнократна посета Плитвичким језерима у Хрватској кошта 40 евра. И то је део стратегије да се гости који дођу на црногорску обалу привуку и у остатак земље, посебно на север, с бројним националним парковима.

Скијање на северу, купање на југу Херцеговине

Штанд Босне и Херцеговине ове године упадљиво је већи него прошле, а на њему су се представиле многе туристичке заједнице те земље. То указује на жељу да се у ту земљу, која још увек није у већој мери препозната као туристичко одредиште, привуче више гостију, поготово из блиских тржишта као што је немачко.

И ту се игра на разноврсност, од Сарајева и његових адута који многим Европљанима делују егзотично, преко бројних националних паркова, па све до мале, али туристички снажне обале.

Један од најразноврснијих региона је и Херцеговачко-неретвански кантон. Како истиче виши сарадник Туристичке заједнице тог кантона Крешимир Миличевић, тај регион пре свега туристе настоји да привуче разноврсношћу понуде.

– Ви овде можете на северу кантона да се скијате, затим је ту важно ходочашће, Међугорје, па Мостар с културном понудом и на крају Неум са својим плажама – каже Миличевић за ДW и додаје да се из Мостара до Неума може стићи за један сат.

Београд као гастрономска мека?

Ипак, да је подручје југоисточне Европе за многе посетиоце из иностранства, а пре свега Немачке, још увек непознато подручје, говори и релативно слаба заступљеност туристичке понуде која се базира на гастрономији. То у Србији желе да промене и да сеоском, као и туризму у бањама, додају још један облик специфичне понуде.

– Гастрономија је у Србији постала веома препознат потенцијал, поготово након што смо добили прве две Мишленове звездице и 23 ресторана на листи Мишленових препорука – наводи за ДW Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије.

Осим на гастрономском туризму, Србија у Берлину много наде полаже и на форму кратких одмора у градовима, а промовише се и „Експо 2027“. Жеља је да се број туриста из Немачке, који крије много већи потенцијал од садашњих 130.000 годишње, трајно повећа.

Расположење туристичких радника могле би, међутим, да покваре и најновије статистике о ценама летова, које су објављене у време сајма ИТБ у Берлину. На почетку летње сезоне очекује се 19 одсто мање летова него у истом месецу 2019, последње претпандемијске године.

– Смањена понуда летова и растуће таксе на аеродромима повећавају цене – наводи се у саопштењу Немачког удружења авио-оператера.