КИРИЈЕ У НОВОМ САДУ НЕ МИРУЈУ Све више страних радника иде у подстанаре у Буковац, Ветерник и Клису
Радници из иностранства који раде у Новом Саду смештени су у већини случајева по местима ван центра града и то: у Петроварадину, Сремским Карловцима, Ветернику и Клиси, што утиче на цене најма некретнина.
Фирме које доводе иностране раднике у Србију обезбеђују и смештај, тако да, како сазнајемо у новосадским агенцијама за некрентине, оне и распоређују раднике на она места где су станови, куће и слично доста повољнији у односу на сам центар града.
- Тренутно је за месечни најам гасоњере у Новом Саду потребно од 200 до 350 евра, док је за једнособан стан потребно од 300 до 450 евра, док су већи станови скупљи. Немамо увид у то где су и по којим условима смештени инострани радници у Новом Саду, јер за тако нешто нисмо добијали упит. Оно што је занимљиво је свакако и то што Руси и Украјинци више не долазе у толиком броју као пре, а цене најма станова се не мењају – каже Данча Славов из „Статус некретнина”.
Зараде и преко 1.000 евра
Мањак радне снаге, нарочито у сектору грађевинарства и занатским делатностима, разлог је што све већи број радника из далеких земаља долази у Нови Сад, где месечно зараде од 300 до више од 1.000 евра, рекао је Јосип Модић.
Радници из Индије, Шри Ланке, Кубе, Кине, Албаније, Филипина, Непала, Украјине, Русије раде различите врсте послова, од оних у грађевинарству до чишћења станова или помагања конобарима, куварима у угоститељству.
Јосип Модић, председник синдиката грађевинарства Војводине, каже да иностраних радника има у различитим сферама пословања, али у Новом Саду их је највише у грађевини.
- За смештај иностраних радника у већини случајева су задужене агенције које их доводе. Радника има у Петроварадину, Буковцу и осталим деловима ван центра града и сигурно да њихово присуство утиче и на најам смештаја у тим деловима града – појашњава Модић.
Према званичним подацима Националне службе за запошљавање, ранијих година је највећи број страних радника био присутан на подручју Београда, али сада је то на подручју целе републике.
Руси и Украјинци више не долазе у толиком броју као пре, а цене најма станова се не мењају
Страни радници, како је наведено у званичним подацима, раде у областима које су у Србији дефицитарне, попут грађевине, угоститељства, превоза, а у последње време велики број дозвола се издаје за област информационих технологија.
Већина која пристаје да ради за плате и услове које им се нуде кажу да је ситуација у њиховим матичним државама много гора од ове у Србији, због чега и бирају да дођу да раде у нашој држави.
С. Аничић Илић