(ФОТО, ВИДЕО) РЕАЛАН ИСХОД НЕРЕАЛНИХ СНОВА: Уместо најављеног старта за победнички низ Војводина потонула против ИМТ-а

Опет је пала на испиту у интервалу надокнаде времена, голом који је постигао Белфо. Поразом који је изнудио погрдно скандирање малобројних гледалаца на крају утакмице, завршено је и надање, најављено из табора Новосађана као могући основ победничком низу, после три резултатска промашаја у наставку првенства. 

Ни у четвртом пролећном мечу, међутим, не само да нису убедили некога да могу у врх табеле, него су потврдили раније изведену оцену о недовољно квалитетном саставу, селектираном с брда, с дола.   

Захваљујући срећним околностима Новосађани су одмор дочекали без резултатског минуса. Истина, збир утисака сведочио је у корист Вошине надмоћности и поседа лопте између казнених простора. Међутим, што се повољних прилика за гол тиче, Београђани су били ближи вођству: у 24. минуту Француз Боне је из прве, до Вошине пречке, проследио лопту, након Радочајеве асистенције с десна, да би исти играч и у 37. минуту из непосредне близине послао лопту преко Гочманчевог гола.

У међувремену, утисак о квалитетнијем партнеру, почели су да граде Зади Сери и Кокановић соло акцијама у првих пет минута игре. Оба пута, међутим, без завршнице која би упућивала у правцу оцене о пропуштеним прилика за вођство. У позицији за гол био је Романић у 18. минуту. Оклевао је и тако омогућио Глишићеву блокаду, а на одбијену лопту натрчао је Зади Сери и шутирао изнад пречке. 

Најбољи играч Новосађана релативно лако је дриблинзима излазио на крај са чуваром Бастајом, али се без одговарајуће помоћи саиграча губио у сивилу бескрвних покушаја читаве екипе. Изостала му је и помоћ најефикаснијег стрелца Бамиделеа, кога је чувао и од могућности за шансу сачувао Батис. 

Колико су гости опаснији по противнички гол видели смо у њиховом првом нападу после тек 30-ак секунди игре у наставку. Акција започета после почетног ударца са центра настављена је до ивице казненог простора где ју је прихватио капитен Крстић и шутирао у статиту. Реванширао му се, ко би други него Зади Сери, пет минута касније. Слалом по левој страни завршио је шутем у ближу стативу, а одбијену лопту Николић је неометан из непосредне близине послао у гол аут. Пробуђени малобројни навијачи на западној трибини придружили су се тада скандирањем онима на северу, а у основи њихових парола био је вапај „играјте фудбал“. Уместо одговора у пола белом, пола у црвеном, поново је Гочманац био на искушењима. Наиме, Луковић је из повољне позиције, унутар Вошиног казненог простора промашио оквир гола.

У 68. минуту, после корнера који је извео Николић и гужве испред Вуклишевог петерца, млађани Младеновић је резонски шутирао, савладао је голмана „тракториста“, који је у изгубљеној позицији добио савезника у пречки свога гола. Прилику да спасу част тима у пролећном низу промашаја пропустили су још Депу у 86. минуту када је главом лопту проследио изнад пречке, као и Младеновић два минута касније када је блокиран на десетак метара од гола, али и Лазар Николић који је погодио пречку у последњем минуту, као увертиру у коначно потонуће контранападом и победничким голом екипе која се бори за опстанак у суперлигашком друштву.