(ФОТО) ЕВРОПА СТРЕПИ ЗБОГ САНТОРИНИЈА, прети ли нам АРМАГЕДОН? Цела цивилизација уништена пре 3.600 година

Та паника не чуди ако се има у виду да је Санторини, званично се користи и назив Тера, вулкан који је имао једну од најразорнијих ерупција у историји – такозване Минојске ерупције око 1600. године пре нове ере.

У тој ерупцији уништена је моћна Минојска цивилизација, која је цветала на острву Крит, и дошло је до великих промена у источном Средоземљу. Утицај те ерупције био је толико велики да се верује да је она довела до настанка легенде о пропасти Атлантиде.

Вулкан на Санторинију последњу ерупцију имао је 1950, али је она била релативно мала. Ерупција 726. изазвала је кључање мора и избацила пепео 400 километара даље, пише ЛивеСциенце. Тачан датум Минојске ерупције није познат, али зна се да се све то догодило између 1650. и 1500. пре нове ере. Пре око годину дана научници су открили да се код Санторинија догодила и најексплозивнија вулканска ерупција у историји Европе и то пре око 520.000 година.

Питањем пропасти Минојске цивилизације и њене престонице Кнососа бавили су се многи историчари и геолози, а закључци су да је ерупција довела до цунамија који је уништио минојску флоту, а да је пепео избачен у ваздух учинио земљу неплодном током неколико наредних година.

„Питање судбине Кнососа не може се одвојити од осталих двораца. На питање због чега су били разорени, понуђени су били различити одгвори, а најузбудљивиј уводи као узрок велику вулканску ерупцију на Тери (Санторини). Одувек се знало да ово острво има свој садашњи облик захваљујући активности вулкана. Сада имамо доказ који указује да се тамо догодила ерупција страховите снаге у неком тренутку око 1500. године пре Христа. Жестина ерупција је неспорна. Сва насеља на овом острву нашла су се затрпана под планинама лаве и пепела. Када је кратер експлодирао, море је покуљало у њега, па раскидавши копнени прстен који је окруживао вулкан створило од Тере три одвојена острва“, навели су Џон Багнел Бјури и Расел Мигс и „Историји Старе Грчке“ и додали:

„Последице ерупције могле су погодити насеља на веома широком подручју, као што се показало 1882. приликом ерупције вулкана Кракатау у каналу између Јаве и Суматре. Маса избаченог материјала на Санторинију била је знатно већа, жестина експлозије морала је разнети енорман облак лаве и пепела километрима и километрима кроз ваздух. Гоњен ветром тај облак је стигао веома далеко. Бушотине на дну мора указују на дубоке наслаге пепела на обема странама источног краја Крита: скоро је сигурно да је дебели слој пепела попадао по источном Криту, што је могло да учини земљу јаловом и извесно време неподесном за обрађивање. Провала мора у вакуум који је остао за ерупцијом морала је изазвати огроман талас, висок преко 30 метара, који је могао да путује стотинама и стотинама километара и да има веома разорно дејство.“

„Можемо бити сигурни да је бука била невероватно снажна и алармантна, звук ерупције Кракатауа чуо се у Аустралији и мора да је цела Егеја, на основу ужасног звука, схватила судбину Тере. Облак пепела, који је вулкан избацио, свакако је замрачио небо километрима унаоколо. Али на мору се без сумње десило оно што је најтеже замислити. Када је спољни зид планине пукао на два дела и море продрло унутра, створила се огромна снага плиме и талас познат под јапанским термином цунами, „стравични талас“, прошао је целом Егејом. Јасни траг тог таласа постоји на острву Анафи, 27 километара на исток у облику наслага плавца, високих 250 метара. Плавац је разнесен и другде, на пример, до места Нихорија на јужном Пелопонезу. Цунами који је изазвао Кракатау нанео је штете и проузроковао људске губитке чак на Хавајима; како се могло десити да Тера не проузрокује далеко веће зло у суседним водама Егеје? Да је минојска флота била на мору, вероватно би прошла без већих штета. Али тамо где се талас срео са плитком водом могао је да нарасте до огромне висине. Снага таласа морала је, свакако, дићи сваку лађу која се налазила близу обале или у луци, носила ју је, вероватно, према копну и разбила у парампарчад. Ако се минојска флота налазила у неком пристаништу на северној обали Крита, морала је бити уништена једним ударцем; исти ударац је, вероватно, пао на бродовље по егејским лукама. Има разлога за претпоставку да је већи део минојске флоте био избачен из строја, а увек се узимало да је то била она снага која је Крит тако дуго чинила неповредивим, а његове становнике господарима Егеје“, написао је Џон Чедвик у књизи Микенски свет.

Како он додаје, преноси Курир, једну последицу ерупције је тешко утврдити, али је она могла имати разорно дејство у највећој мери.

„Избачени вулкански пепео могао се дићи високо у атмосферу, да би попут кише падао на области у правцу кретања ветра. Ветар је носио пепео према централном и источном Криту и Додеканезу. Ако је пепео био дебљине 10 цм, као што се промишља, последице су могле да буду разорне за биљни свет. Почиње да нам се чини као да је последица догађаја на Тери била слабљење минојске моћи до те мере да су Грци са копна оценили да могу, као и генерација после њих, сасвим безбедно да нападну Kritt и униште све центре минојске моћи, осим Кноса, где су се сами сместили у раскошној околини, изменивши неке делове палате у складу са сопственим укусом.“

Сеизмолог и шеф научног мониторинг комитета за Хеленски вулкански лук Ефтимиос Лекас рекао је за грчку телевизију ЕРТ да вулкан на Санторинију доводи до веома великих ерупција сваких 20.000 година.

- Прошло је више од 3.000 година од последње велике ерупције, тако да имамо још много времена до следеће велике ерупције – рекао је он.

- Грчко острво Санторини имало је више од 200 земљотреса за 48 сати. Зашто је то важно? Оно се налази на сеизмички активном региону и има успавани вулкан. Последња ерупција догодила се 1950. и пратили су је земљотрес од 6,9 степени и цунами висок 25 метара - написао је на мрежи Икс The Греек Analyst.