СТРАШНЕ СУДБИНЕ УБИЈЕНИХ У НОВОСАДСКОЈ РАЦИЈИ Паула је све посветила новосадској деци, рестауратор Паја се тек оженио, а Славко био ученик- Њихове животе прекинуо је МАСОВНИ МАСАКР

Ово су приче о судбинама само неких од њих.

Паула Шосбергер, рођена у Будимпешти 1895. године као Паула Фајт, била је угледна представница новосадске јеврејске заједнице. Била је позната као суграђанка која је отворила прво елитно забавиште у граду, а била је и самоука уметница која је радила популарне дечије комаде. Паула није дочекала да види своје унуке, иако је многу децу подигла, јер је њен живот у 47. години, живот њеног супруга и сина, прекинут у рацији 1942. 

Паја Керац, рођен 1911. године, био је седмо, од деветоро деце својих родитеља. Његова мајка била је домаћица, а отац земљорадник. Од детињства је показивао наклоност према уметности, те је након завршетка основне школе, кренуо у уметничку столарску радионицу Милана Летића у Новом Саду, у којој је израђиван, рестауриран и конзервиран стилски намештај. Само три месеца од свог венчања, његову супругу и њега убиће окупатори 23. јануара 1942. у његовом дворишту у Руменачкој улици. У њихову кућу уселила се породица немачког фолксдојчера, која је уништила Пајине уметничке радове. Након завршетка Другог светског рата, на тавану су пронађени само празни рамови за слике. 

Славко Павић, рођен је 1926. године, у кући грко-католичког свештеника, по имену Ђура, у Новом Саду. У време погрома био је средњошколац. Кобног дана окупатори су извели Славка из Парохијског дома и више нико није могао да га нађе. Његов отац претражио је сва масовна стратишта у Новом Саду, који је те године погодила страшна зима која је ледила све пред собом. Никада није успео да нађе тело младог Славка.