НА СВЕТОГ ЈОВАНА ОВО НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ Не облачите децу у ову боју, верује се да ПРИЗИВА НЕСРЕЋУ
Православна цркве и њени верници прослављају 20. јануара једног од највећих и најзначајнијих светаца - Светог Јована Крститеља.
Свети Јован је светац који је познат по чистоти, моралу и Божјој одлуци да баш он обави чин крштења Исуса Христа. За овај празник везују се разни обичји, веровања и праксе, али су најважнији молитва и срце испуњено вером и љубави. Верује се да је Свети Јован пример какав однос треба успоставити према Богу, па према светим списима он нас позива на промену и исправљање грешака.
Такође, треба да будете свесни и велике тајне на коју нас Свети Јован све призива. То је тајна покајања, преображаја, преумљења, стављања читавог свог живота у "недра Спасова", да би нас даље Он водио, не дозвољавајући нам да идемо нашим лудим путевима људским. Ово је један од дана када је вредно размислити о својим поступцима, навикама које нам штете и фокусирати се на прави пут.
Будући да је Свети Јован узор поштења и правдољубља, у српском народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме "по Богу и Светом Јовану". Међу бројним обичајима издваја се и тај да се у руке не узима нож, у знак сећања на страдање Јованово којег је посекао краљ Ирод. Ко жели да испоштује овај обичај, труди се да све за шта му је потребан нож обави дан раније.
Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје - кажу да се не ваља да се једе или пије било шта што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
Народ верује и да је на Светог Јована идеалан дан за полазак на пут, јер ће сваки путник имати заштиту овог свеца.
Речи Светог Јована које би свако требао пажљиво да прочита:
"Треба да ходимо ка Богу, да наш пут буде богоусмерен, Богом вођен, узводећи нас ка Творцу, који нас смерно, а не насилно, призива: Покајте се, јер се приближило Царствонебеско, и не пропустите огромну шансу која вам је дата. "
Као пророк, Претеча и Крститељ Господњи, Свети Јован сматра се громогласном трубом која позива на преображај целокупног људског бића, својим животом показује да је овај свет ништа, да многе маске које сакривају нашу Небеску отаџбину падају пред истинским животом и пред доласком истинитог лика човечјег у лицу Исуса Христа.
У том истинском лику сви се ми огледамо и проналазимо своје мане и слабости, места која треба да поправимо да бисмо се саобразили лику који није за овај свет већ за непролазне векове.
Речима да није достојан да одреши обућу Христову, Свети Јован нам уствари показује како ми треба да се односимо према Богу. Зато што нисмо заживели покајањем, ми мислимо да Христос треба да служи нама, а не ми Њему. Није реч само о испуњавању наших молби и жеља, већ ми врло често заборављамо да Богу служимо само ако понесемо Крст који је Он понео на Голготу.
Достигавши онај лик, каквим нас Бог хоће, каквим Бог жели да изгледамо, Свети Јован има слободу и смелост да позива на покајање, преумљење и потпуни преображај људског бића.
Стил/Опанак