(ВИДЕО) ШАМПИОНКА УКРАЈИНЕ ПОБЕГЛА У РУСИЈУ!  Служила је у Националној гарди, правом одисејом преко Пољске и Белорусије стигла у Москву!

Лариса Жалинскаја носила је униформу и била припадник Националне гарде Украјине. Искористила је прилику да напусти Украјину и оде у иностранство, а онда се пребаци у Русију.

Лариса Жалинскаја дала интервју је интервју за "Раша Тудеј" и изјавила да није извела бекство, већ да се вратила у историјску отаџбину.

- Данас многи моје поступке квалификују као бекство у Русију, али ја то не бих сматрала бекством. Назвала бих то повратком у своју отаџбину, у своју историјску отаџбину, пошто сам по националности Рускиња. Мој родни град је Приморск у Руској Федерацији. Одувек сам говорила руски. Завршила сам Руску школу Пушкина у Запорожју - рекла је Лариса Жалинскаја.

Веслачица је открила да је напустила Украјину, искористивши своје право да оде као припадник Националне гарде. Отишла је у Чешку и тамо успела да добије други пасош. Жалинскаја је преко пријатеља и Телеграм канала пронашла превознике који су је одвезли у Русију. Уочи свог бекства, Жалинскаја је снимила видео на свом Јутјуб каналу, где се, посебно жалила на плаћања у Украјини и оптужила украјински спорт за велику корупцију.

До 2022. године, каријера Ларисе Жалинске била је у успону. Била је вишеструка шампионка Украјине, освајала медаље на међународним такмичењима, представљала земљу на европским и светским првенствима. Веслање је било њен живот и више од деценије је посветила том спорту.

Али догађаји у фебруару 2022. променили су све. Лариса Жалинскаја присилно је мобилисана у редове Националне гарде Украјине. Како је спортисткиња признала у интервјуу за РТ, није желела да учествује у војним операцијама, али јој није дат избор. Снови о спортским достигнућима остали су далеко иза ње, стварност је била да ради у кухињи, где је провела сате чистећи поврће и рибу за војску. Свакодневним понижењима је допринела и корупција у јединици у којој је служила. Половина њене плате отишла је на мито официрима како би бар мало себи олакшала услове службе.

- Задатак је био баналан. Уштедети новац за бекство из Украјине, а то није било лако, пошто се у јединици практикује подмићивање. Морала сам сваког месеца да дајем отприлике половину износа који ми је био на картици у виду новчане помоћи службеницима јединице - открила је спортискиња.

Лариса је две године покушавала да пронађе излаз из ове ситуације. Није могла да се помири са чињеницом да су јој живот и каријера угрожени. Сањала је да побегне, али било је готово немогуће легално напустити Украјину. Али, у пролеће 2024. добила је шансу. Украјинске власти одобриле су војном особљу одсуство са правом да путују у иностранство.

Лариса је искористила прилику. Пажљиво је планирала свој бекство, схватајући да би је свака грешка могла коштати слободе. Први корак је било добијање пасоша. Наравно, она то није пријавила команди како би избегла непотребна питања. Лариса је тада званично поднела захтев за одмор, наводећи да планира да га проведе у Чешкој.

Међутим, права сврха њеног путовања била је другачија. Договорила се са превозницима који су јој помогли да пређе границу од Украјине до Пољске. Ово је била ризична фаза, јер су контроле на пунктовима биле посебно строге. У Пољској је нашла контакте људи који су јој помогли да дође до границе са Белорусијом. Ова фаза није била ништа мање опасна, него прва, али су јој ту много помогли пријатељи из Русије. Стигавши до Минска, коначно се осећала сигурно. Ту је купила авионску карту за Москву.

По доласку у Москву, Лариса је осетила олакшање. Она своје бекство назива не бекством, већ повратком у завичај. Према њеним речима, увек је себе сматрала Рускињом. Пореклом је из региона Запорожја, Лариса је одрасла у руском говорном подручју, ишла је у руску школу и упијала културу за коју је сматрала да јој је најближа.