БЕОГРАЂАНКА СЕ СЕТИЛА ЗЕМЉЕ У РОДНОЈ ЧЕНТИ, ПА НАПРАВИЛА БИЗНИС ИЗ СНОВА За Јеленину "здраву империју" крива је корона
ЧЕНТА: За нову страницу живота Јелене Ђинђић Ђорђевић крива је – корона. Ова рођена Ченћанка, са адресом у Београду, у време кад се није нормално ни живело ни радило, сетила се да у родном селу и даље постоји парче земље на ком би, уместо детелине, могло да се нађе нешто корисније, а што би могло да постане и њен нови посао.
- Радила сам у продаји, односно дистрибуцији сокова за озбиљне фирме. И одједном - корона, нити се може радити, нити се може нормално живети. Размишљала сам шта да радим и сетила се да у Ченти имам око 20 ари. Одлучила сам да покушам да посејем поврће за моју породицу. И не само што ми је успело, него сам и неизмерно заволела посао на земљи. Откупили смо и суседни плац од око 25 ари и сада имамо лепу површину земље на којој се може свашта радити - почиње причу Јелена Ђинђић Ђорђевић.
Толико је била сигурна у свој нови пројекат да је дала отказ на послу и потпуно се посветила пољопривреди. Борила се, како каже, са администрацијом у Зрењанину, да викендицу на плацу легализује, како би до ње стигли струја и вода. Када је све то завршила, могла је да се посвети повртарству.
- Нисам ништа знала о гајењу поврћа, али сам вредно учила и из стручне литературе и из својих грешака. И, успело ми је. На делу њиве посејала сам поврће за сопствене потребе - кромпир, лук, шаргарепу, першун... На другом делу сам посадила паприку и парадајз за продају. Прошла година ми је била прва озбиљна производна година и прилично сам задовољна. Паприка је одлично поднела сушу, иако сам је наводњавала обичним цревом. Код парадајза сам погрешила у избору сорте, па сам посадила онај што кратко може да стоји кад се убере. Но, кад сам то схватила, онда сам га прерадила у сок. И све сам продала. Бар ми то није проблем – уз осмех прича Јелена.
Јелена неизмерно ужива у свом новом послу
Како има озбиљне планове, одлучила је да јој основна култура, поред парадајза и паприке, буду јагоде.
- Посадили смо четири хиљаде сталнорађајућих јагода, које су нам већ дале први род. За јагоде сам се одлучила јер оне увек имају добру цену и лако нађу купца. Планирамо да ове године посадимо и 12.000 расада паприке и хиљаду расада парадајза. Уложићемо и у мреже за сенчење, јер још немамо пара за пластенике. На преосталом делу земље планирам да, поред основних повртарских култура, посадим купус и карфиол, можда руколу и спанаћ. Пратим тржиште, пратим шта се тражи и неизмерно уживам у свом новом послу. Моје другарице се шале са мном, па кажу - зар у педесетим да градиш империју. Зашто да не, знам доста њих који су касно почели, па су је на крају изградили - каже наша саговорница.
У послу јој много помажу супруг, који је викендом увек спреман за подршку и техничка решења, као и сестра, зет и мама из Ченте.
- Нисам могла ни да сањам да ће ме повртарство чинити толико задовољном. Омогућује ми велику слободу и то ми у овим годинама прија. Није лако, али је велико задовољство. Производња хране је будућност, поготово производња здраве хране, а то се у Ченти и околним селима и те како може. Само се мора другачије приступати купцу. Верујте, најлакше се данас продаје преко друштвених мрежа, али не оних сад већ конзервативних него све модернијих. И продаја је наука, баш као и производња - завршава причу Јелена Ђинђић Ђорђевић.
Ж. Балабан