СТАРЛИНК ОСВАЈА СВЕТ, СТИГАО НА КОСМЕТ,  УСКОРО И У СРБИЈИ? И Илону Маску ”фали један папир”

“Старлинков брзи интернет са малим закашњењем је сада доступан на Косову!”, објавио је Маск на мрежи Икс 21. децембра. Убрзо потом се огласио и косовски премијер Аљбин Курти и навео како је долазак Старлинка важан корак у унапређењу дигиталне инфраструктуре и додао да се Старлинк доказао у омогућавању комуникације током природних катастрофа и других ванредних ситуација.

Тренутној еуфорији на Косову, барем међу политичарима, претходила је одлука Регулаторног органа за електронске и поштанске комуникације (ARKEP) у октобру ове године да дозволи приступ америчкој компанији на целој територији Косова.

Када ће стићи у Србију?

Старлинк је у Србији први пут постао видљив, барем широким народним масама, у септембру 2023. када су грађани по друштвеним мрежама почели да објављују снимке испрекиданих тачкица на небу, а које су у ствари били сателити. Тада је Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) обавестило јавност да се Масков Спејсикс обратио РАТЕЛ-у у првој половини 2021. године с намером да пружа интернет услуге у Србији. Из РАТЕЛ-а су тада навели да су обавестили Маскову компанију о одређеним дозволама које су неопходне како би пословали на територији Србије. Такође су напоменули да тада није достављена сва неопходна документација за испуњење свих законских услова.

Стручњак за информациону комуникациону технологију (ИКТ) Милан Крагујевић каже за НИН да се, према његовим сазнањима, не ради ни о каквим неоснованим забранама, односно да неко из Србије не жели Старлинк.

“Спејсикс није доставио адекватну документацију РАТЕЛ-у. Колико знам, они су 2021. регистровали ДОО у Србији и доставили документацију која је била на енглеском језику, а документација мора да је на српском. Поред тога, они желе да, и то је оно што је битно, поставе тај свој такозвани ’граунд стејшн’ код нас, а то је у суштини сателитска станица која делује као посредник између сателита и антене корисника, односно преноси податке и управља мрежним саобраћајем. Ту су им већ потребне мало озбиљније дозволе”, каже Крагујевић и додаје како због тога сматра да Старлинк као компанија има мало крупније планове за Србију.

“Што због наше географске локације, што због наше добре повезаности са регионалним тачкама интернет размена. Мислим да је ово одлагање мало и део Масковог терања ината, по којем је и познат, те мало и подсећа на лик из цртаног филма где све мора да је по његовом. Једноставно је, ниједном нису доставили документацију у потпуности и сваки пут је била на енглеском језику, а за овако крупан пројекат се морају испоштовати законски оквири”, сматра Крагујевић, те додаје да не може са сигурношћу да тврди када ће Старлинк стићи у Србију, али да постоје назнаке да ће се то догодити у скорије време.

Шта је Старлинк?

Крагујевић објашњава да и грађани Србије могу да користе Старлинк интернет, али по вишој цени.

“Довољно је да се оде у неку другу државу и тамо купи хардвер. Затим се донесе у Србију, региструје се налог, купи се роминг план, који је мало скупљи, и користи се”, објашњава он.

Слична ситуацији као у Србији је и у БиХ. Представници Старлинка долазили су почетком 2024. у Сарајево, где су се састали са надлежнима, како би се упознали са условима рада у БиХ. Међутим, на том је остало.

Спејсиксова сателитска услуга Старлинк пружа корисницима широм света брзи сателитски интернет било где и у било ком моменту. Велики број Старлинк сателита који су лансирани 2019. служи за пренос интернет сигнала корисницима на Земљи. Према проценама, Старлинк тренутно има око 6.000 сателита који се налазе на око 500 километара изнад Земље, у ниској Земљиној орбити.

Милан Крагујевић каже да сателитски интернет није ништа ново, али да је Старлинк “направио један квантни скок у квалитету и брзини”.

“Уместо једног сателита који покрива половину хемисфере, Старлинк има велики број сателита који су близу нашој планети. Они имају много већи капацитет јер се по једном сателиту ‘качи’ мање корисника. Поред тога, сваки сателит покрива много мање географско подручје, зато што је физички ближи, односно у нижој је орбити. Самим тим такозвани ‘футпринт’, односно део планете који он покрива, много је мањи. То значи да капацитет једног сателита не користе корисници из целе Европе, већ деле људи који се налазе на 25 квадратних километара. Због саме близине сателита такође је смањено кашњење протока сигнала”, каже он.

Старлинк тренутно пружа брзине преузимања од 120 до 250 мегабита у секунди, уз латенцију од 20 до 40 милисекунди. Ипак, иако је за сада спорији од просечног локалног интернет провајдера, Старлинк интернет има одређене друге погодности. Он је првенствено погодан у руралним срединама где не постоји физичка интернет инфраструктура. Тиме се, у теорији, обезбеђује боља повезаност и комуникација за школе, здравствене установе и друге кључне институције у “забаченим” деловима. Поред тога, и те како је користан у ванредним ситуацијама. Тако је Старлинк помогао Украјини од тренутка руске инвазије и био јој од кључног значаја за војне операције, али и за опоравак енергетске и комуникацијске инфраструктуре. Поред тога, у Ирану га, на пример, користе како би избегли цензуру на интернету.

Цене коришћења

За коришћење Старлинка потребно је купити специјалну опрему коју корисници добијају директно од компаније, а која се састоји од антене и рутера. Цена опреме је око 500 долара за америчко тржиште, након чега се наплаћује месечно коришћење интернета у износу од 90 до 100 долара. У Европи су цене нешто ниже, па се тако услуге Старлинка на хрватском острву Хвар наплаћују 450 евра за хардвер (антена и рутер), а онда 50 евра месечно за основну услугу. На Охриду у Северној Македонији иста услуга износи 455 евра за хардвер, плус додатних 60 евра месечно.

Велики број Старлинк сателита који су лансирани 2019. године служи за пренос интернет сигнала корисницима на Земљи. Према проценама, Старлинк тренутно има око 6.000 сателита који се налазе на око 500 километара изнад Земље, у ниској Земљиној орбити

Према речима Маска, Старлинк је тек на јесен 2023. као компанија постао профитабилан. Крагујевић пак сматра да би такву тврдњу морали узети са дозом резерве, јер сматра да је један од два највећа изазова са којим се Старлинк досад сусрео енормна цена реализације самог пројекта.

Егзотична технологија

“Много већи број сателита је неопходан у односу на један који покрива цео континент, првенствено да би сама покривеност била константна на једном малом простору док се они крећу у својој орбити. Друга ствар, ти сателити морају да комуницирају међусобно, да би могли да имају покривеност, пре свега на половима. Један од бољих извора финансија за саму фирму Старлинк су поларне истраживачке станице и управо се у томе огледа револуционарност Старлинка. Традиционални сателити се налазе у геостационарној орбити, која по природи мора да буде са нултом инклинацијом, односно да буде на нивоу екватора. То значи да се полови са ње уопште не виде. Такође морамо узети у обзир да, пошто су у ниским орбитама, Старлинк сателитима се орбита сама по себи деградира, те имају ограничени животни век. То значи да после две или три године сателит већ почиње да задире у ниже слојеве атмосфере, где се онда драматично успорава брзина кретања и онда на крају сагори”, објашњава Крагујевић и у рачуницу додаје и велики број лансирања која су неопходна.

Други изазов, како каже Крагујевић, јесте кориснички терминал. Како објашњава, код традиционалних сателита се користи фиксна сателитска антена. Међутим, код Старлинка, пошто се сателити крећу великом брзином, антена мора да их прати.

“Они користе посебну врсту статичне антене која садржи посебно конструисане пријемне елементе и самим тим може да се електрично усмерава, односно да прати кретање сателита по путањи на небу, а да се физички не помера”, објашњава Крагујевић. Он додаје да је огроман изазов био да се тако нешто уопште направи, а такве антене су почеле да се користе и за 5Г мобилну телефонију.

“То је врло егзотична технологија која се није масовно користила, а самим тим је и веома скупа”, каже Крагујевић, који сматра да Старлинк сигурно субвенционише цену корисничке опреме, те да фирма послује у минусу. Јер, како каже, немогуће је да је цена њихових услуга толико ниска, односно да покрива њихове трошкове.

Dnevnik.rs/NIN/Marko Batanski