ВУЧИЋУ СЕ НАЈВИШЕ ВЕРУЈЕ! СНС има подршку 48 одсто опредељених грађана

У години која се завршава грађани су слично реаговали на тешке догађаје као и у 2023. години и истраживања показују да се бројна дешавања нису претерано одразила на рејтинге политичких странака у Србији. Као највећи проблем у друштву грађани виде корупцију и протесте, а од политичара се Александру Вучићу и даље убедљиво највише верује, чак десет пута више него првом следећем на листи, открива у интервјуу за Курир Предраг Курчубић, директор Ипсос стратеџик маркентига. Он говори и о индикаторима који показују опште расположење у друштву, о броју грађана који би изашли на изборе, о поверењу грађана у ЕУ, као и о односу према Сједињеним Америчким Државама након победе Доналда Трампа.

Шта су најзначајније промене на које је јавност реаговала у години за нама?

Из децембарске перспективе изборни циклус који смо пренели из 2023. у ову годину изгледа ми прилично далеко. Рекао бих да су последње две године најтурбулентније од промене власти 2012. године. Како у Ипсосу радимо истраживања врло често, имали смо прилику да измеримо реакције јавног мњења на најзначајније догађаје. Поред локалних избора који су имали практично националну кампању и поновног отварања теме експлоатације литијума у Србији, као и тензија на Косову и Метохији, свакако најзначајнији догађај је несрећа која се догодила у Новом Саду. Као и 2023. године када се десио масакр у Рибникару и масовно убиство у околини Младеновца, а чему су претходиле и тензије на Косову, грађани су слично реаговали и на тешке догађаје који су обележили 2024. годину. Оно што смо могли видети из истраживања јесте да се у тим ситуацијама мења опште расположење, пада оптимизам, али се ниједан од ових проблема није значајно рефлектовао на саме рејтинге политичких странака, тако да рејтинзи које смо измерили у овом месецу не одступају значајно од изборних резултата из децембра 2023. године.

Шта грађани виде како најважније проблеме у овом тренутку, и колико често се мења перцепција грађана?

Најважнији проблеми су вероватно један од најосетљивијих података које пратимо, и из њих се види да јавност препознаје значајне догађаје и реагује на њих. Дуго времена је незапосленост била перципирана као најзначајнији проблем, али последњих шест, седам година пада на листи приоритета грађана будући да се и незапосленост у том периоду смањивала. Пандемија корона вируса представљала је најзначајнији проблем током већег дела 2020. и 2021. године, док са јењавањем пандемије и почетком рата у Украјини, инфлација и раст цена постају проблем број 1 за грађане Србије, и то траје до краја 2022. Током ове године, Косово је било најчешће виђено као најважнији проблем. Ипак, постојали су и месеци кад су други проблеми искакали као најважнији. На пример, током августа, када се поново актуелизовала тема експлоатације литијума, здравље је било високо рангирано, као и сам Рио Тинто, да би убрзо након тога те теме изгубиле на значају. Од новембра и несреће у Новом Саду на првом месту имамо корупцију, а на другом месту протесте. Корупцију као проблем чешће наводе гласачи опозиционих странака, док протесте наводе гласачи странака на власти.

У години која се завршава грађани су слично реаговали на тешке догађаје као и у 2023. години и истраживања показују да се бројна дешавања нису претерано одразила на рејтинге политичких странака у Србији. Као највећи проблем у друштву грађани виде корупцију и протесте, а од политичара се Александру Вучићу и даље убедљиво највише верује, чак десет пута више него првом следећем на листи, открива у интервјуу за Курир Предраг Курчубић, директор Ипсос стратеџик маркентига. Он говори и о индикаторима који показују опште расположење у друштву, о броју грађана који би изашли на изборе, о поверењу грађана у ЕУ, као и о односу према Сједињеним Америчким Државама након победе Доналда Трампа.

Шта су најзначајније промене на које је јавност реаговала у години за нама?

Из децембарске перспективе изборни циклус који смо пренели из 2023. у ову годину изгледа ми прилично далеко. Рекао бих да су последње две године најтурбулентније од промене власти 2012. године. Како у Ипсосу радимо истраживања врло често, имали смо прилику да измеримо реакције јавног мњења на најзначајније догађаје. Поред локалних избора који су имали практично националну кампању и поновног отварања теме експлоатације литијума у Србији, као и тензија на Косову и Метохији, свакако најзначајнији догађај је несрећа која се догодила у Новом Саду. Као и 2023. године када се десио масакр у Рибникару и масовно убиство у околини Младеновца, а чему су претходиле и тензије на Косову, грађани су слично реаговали и на тешке догађаје који су обележили 2024. годину. Оно што смо могли видети из истраживања јесте да се у тим ситуацијама мења опште расположење, пада оптимизам, али се ниједан од ових проблема није значајно рефлектовао на саме рејтинге политичких странака, тако да рејтинзи које смо измерили у овом месецу не одступају значајно од изборних резултата из децембра 2023. године.

Шта грађани виде како најважније проблеме у овом тренутку, и колико често се мења перцепција грађана?

Најважнији проблеми су вероватно један од најосетљивијих података које пратимо, и из њих се види да јавност препознаје значајне догађаје и реагује на њих. Дуго времена је незапосленост била перципирана као најзначајнији проблем, али последњих шест, седам година пада на листи приоритета грађана будући да се и незапосленост у том периоду смањивала. Пандемија корона вируса представљала је најзначајнији проблем током већег дела 2020. и 2021. године, док са јењавањем пандемије и почетком рата у Украјини, инфлација и раст цена постају проблем број 1 за грађане Србије, и то траје до краја 2022. Током ове године, Косово је било најчешће виђено као најважнији проблем. Ипак, постојали су и месеци кад су други проблеми искакали као најважнији. На пример, током августа, када се поново актуелизовала тема експлоатације литијума, здравље је било високо рангирано, као и сам Рио Тинто, да би убрзо након тога те теме изгубиле на значају. Од новембра и несреће у Новом Саду на првом месту имамо корупцију, а на другом месту протесте. Корупцију као проблем чешће наводе гласачи опозиционих странака, док протесте наводе гласачи странака на власти.

Током овог месеца се пуно говорило о отварању кластера 3, како стојимо са ЕУ? Да ли се нешто променило када говоримо о Сједињеним Америчким Државама?

У последња два месеца имамо пораст броја грађана који имају повољно мишљење о Европској унији, што је праћено и растом број људи који би на евентуалном референдуму за улазак у Европску унију гласало позитивно. Број противника ЕУ интеграција у Србији био је већи од оних који подржавају ЕУ интеграције током доброг дела 2022. године, и то је једини период од када меримо овај индикатор да имамо више оних који су против него који су за улазак Србије у ЕУ. У овом месецу 47 одсто грађана Србије би гласало за, док би 29 одсто гласало против уласка. Истовремено, 30 одсто грађана Србије има позитивно мишљење о Европској унији, а 41 одсто негативно, што указује на рационалан приступ грађана Србије европским интеграцијама. Верујем да би подршка интеграцијама и број људи који повољно мисле о Европској унији био већи када би перспективе интеграција биле извесније. Нажалост, 44 одсто грађана сматра да Србија никада неће ући у Европску унију. Као и код Европске уније, од америчких избора и победе Доналда Трампа имамо и значајан раст броја људи који имају позитивно мишљење о САД-у.

kurir.rs