ЗВАЛИ СУ ЈЕ СКАДАРЛИЈСКОМ БЛУДНИЦОМ Ово је прва српска глумица која се сликала гола! Умрла је у беди, потпуно сама

Олга Илић, рођена је 15. фебруара 1880. године у Солуну, као ванбрачно дете Француза Гастона Санта и мајке Марије Гашпаровић.

Првих седам година свог живота провела је у француском самостану, а након очеве смрти преселила се са мајком у Ниш, где је похађала гимназију током две године. Олгина мајка је тада нашла посао као конобарица у хотелу "Европа", а баш ту започиње Олгин пут ка глумачкој каријери.

Њена каријера почиње драматично, улогом младе сликарке Стефане у представи "Трње и ловорике", коју је одиграла са само 14 година. Годину дана касније добила је прву праву улогу; играла је Дездемону у драми "Отело".

Олга је била једна од ретких глумица 20. века која је имала толико широк глумачки распон и таленат, који је показивала од најранијих дана играјући улоге трагичних јунакиња попут Дездемоне, Јулије, Офелије и других.

Њена популарност је била толика да су позоришта прилагођавала репертоаре према њеним жељама и преференцијама. Ипак, због многобројних скандала и сукоба са колегиницама, Олга није успела да добије стални ангажман у позоришту, због чега га је напустила 1900.

Тај догађај је праћен разним причама, једна верзија наводи да је разлог отпуштања била њена свађа са тадашњим строгим управником Браниславом Нушићем. Сукоб је подгрејала и Олгина обнажена фотографија у излогу престижне фотографске радње. Други извор наглашава да је фотографија где је глумица потпуно нага настала из чистог ината главној глумици Народног позоришта Зорки Тодосић, којој је двадесетогодишња Олга желела да поручи да је стара и замењива.

Било како било, Олга је била прва Српкиња која се сликала гола на филму. Она је на своју иницијативу отишла у фотографски атеље Милана Јовановића и инсистирала да је слика нагу.

Због голе слике су је називали скадарлијском блудницом.

Олга Илић маестрално је одиграла и улогу Шекспировог Хамлета, најзахтевнију мушку улогу икада написану. Према неким записима, Олга је Хамлета представила веома интелигентно и психолошки дубоко.

Још један врло драматичан период у Олгином животу било је заробљеништво, односно три месеца проведена у тамници. За време Другог балканског рата, бугарске власти интернирају Олгу, да би је потом ангажовале за приредбе у корист српске сиротиње.

После ослобођења, српске власти су ова Олгина наступања протумачиле као служење окупатору. Ухапшена је и оптужена за велеиздају. Ипак, уз помоћ бившег мужа и пријатеља изашла је из затвора и добила прилику да поново заигра на даскама које живот значе.

Последња улога коју је одиграла била је Коштана, а са сценом се опростила 1934. године.

Олга Илић умрла је у старачком дому у Београду, сиромашна, с мало људи око себе који је нису заборавили. Ипак, у име сећања на ову велику уметницу данас једна улица у Нишу, у општини Пантелеј, носи име Олге Илић.

Информер