РЕВОЛУЦИЈА У РЕЦИКЛАЖИ! Нови Сад гради центар који претвара смеће у енергију ЕВО шта то значи за грађане и животну средину

Наука и технологија данас су толико напредовале да нас могућности иновација више не могу изненадити. Ипак, ако помислимо да нећемо морати да се гушимо у непријатним мирисима отпада, да ћемо моћи да га искористимо као ресурс за грејање или чистије окружење, у Србији то делује као научна фантастика. Међутим, није тако.

Управо овакав развој технологије препознао је Нови Сад. Сада се спрема да крене у трансформацију. Припрема изградњу савременог Регионалног центра за управљање отпадом.

Уместо да стотине тона отпада дневно гомила на депонијама, "српска Атина" могла би да га користи као ресурс, а грађани би добили животну средину какву и заслужују. Због тога је градска управа покренула низ иницијатива да се овај отпад адекватно рециклира, што је у складу са дугорочним еколошким циљевима града. Једна од таквих је и стратегија која у први план ставља пројекат изградње Регионалног центра за управљање отпадом, а захваљујући којој ће Нови Сад активно учествовати у очувању животне средине и одрживом развоју.

Реализацијом овог пројекта хиљаде тона разноразног отпада уместо на несанитарну градску депонију или дивље депоније и сметлишта у околини града било био складиштен тако да не угрожава животну средину, а додатно би био искоришћен и потенцијал отпада за добијање енергије, што се позитивно може одразити на ниже рачуне за електричну или топлотну енергију.

Изградња почиње 2025.

- Припреме за овај пројекат почеле су још 2018. године у сарадњи са Министарством заштите животне средине, а 2025. очекује се почетак радова који би требало да буду готови до 2031 - рекла је Вања Петковић, чланица Градског већа за екологију, енергетску ефикасност и заштиту животне средине Новог Сада на уводној радионици "Техничка помоћ за успостављање регионалног система управљања отпадом за Град Нови Сад и општине новосадског региона" одржаној у октобру у новосадском Научно-технолошком.

Она је том приликом нагласила да изградња Регионалног центра за управљање отпадом представља значајан корак ка унапређењу квалитета живота грађана и очувању животног окружења.

- У Новом Саду се дневно у просеку одложи око 1.500 тона отпада, од чега је између 400 и 500 тона комунални отпад, а остало је грађевински. У мају је отворено прво од три рециклажна дворишта, у чију изградњу је град инвестирао око 190 милиона динара, док је Министарство за заштиту животне средине у опрему уложило око 32 милиона. Још два рециклажна дворишта предвиђена су у Футогу и Петроварадину - оценила је она.

Други по величини регионални центар

Мира Раденовић, чланица Градског већа за имовинско-правне послове, заштиту животне средине, одрживи развој и енергетску ефикасност Новог Сада раније је говорећи о овом капиталном пројекту објаснила зашто је значајан за ширу заједницу.

Сам пројекат вредан је 100 милиона евра, а делом ће бити финансиран из средстава приступних ИПА фондова Европске уније, а део новца даће Република Србија.

- То је заправо други по величини пројекат у Србији. Први је Винча, као пројекат који се налази у главном граду. Нови Сад и регион је други по величини, због чега је и добио пажњу надлежних институција - рекла је Раденовић раније на телевизији К1.

Решење за будуће генерације

Како је навела постројење ће одговорити на потребе мештана Новог Сада, али и Бачке Паланке, Темерина, Бачког Петровца, Беочина, Србобрана, Жабља и Врбаса.

- Затварањем депоније и преласком на савремене технологије за прераду отпада, постићи ћемо вишеструку корист за Новосађане и становнике још седам општина. Савремени центар ће, захваљујући напредним методама рециклаже и третмана отпада, смањити укупну количину отпада, користећи га као ресурс за производњу енергије, што додатно доприноси енергетској ефикасности и економском развоју - изјавила је Петковић.

Како преноси портал 021 будућа регионална депонија требало би да у наредних 40 година задовољава потребе осам општина кроз заједничку санитарну депонију, рециклажна дворишта, трансфер станице и постројење за компостирање отпада.

Чува животну средину и производи енергију

Градски челници напомињи да Регионални центар неће имати негативан утицај на животну средину јер ће користити технологију затвореног типа.

- Неће бити никаквог утицаја на животну средину. Комплетан отпад се довози у центар за рециклажу, а то значи да се механичким путем раздваја, односно биолошким, сушењем и разградњом уз помоћ бактерија отпад рециклира - објашњава Раденовић.

Додаје да заправо такав отпад има висококалоријску вредност те да је то врста алтернативног горива које је у време енергетске кризе посебно важно.

- Центар за рециклажу има вишеструку бенефит. Одваја се отпад који се може касније рециклирати, а онај који је некористан претварамо у РДФ које је заправо гориво од отпада који изгледа као сува материја. С једне стране добијаћемо енергију из отпада, а са друге, отпад који смо до сада бацали користимо у потпуности - навела је Раденовић.

Све почиње едукацијом грађана

Депонија би својим радом осим основне еколошке функције на тржиште могла да пласира гориво за цементаре и многобројни рециклабилни материјал попут метала, стакла, папира, пластике и компоста, што би са собом донело и економску добит. Да би то било могуће неопходан је развијен и унапређен систем за рециклажу, уз изградњу потребних објеката и инфраструктуре, али и едуковати грађане како да их користе.

То се пре свега односи на примарну сепарација отпада на нивоу домаћинстава у општинама корисницама депоније. Те стога за грађане морају бити обезбеђене канте и контејнери за суви и мокри отпад, уз посебно прикупљање отпадне стаклене амбалаже у за то намењеним рециклажним звонима.

Додатно, све општине у обавези су да изграде рециклажна острва, а Град Нови Сад три острва. Две трансфер станице су такође предвиђене и налазиће се у Бачкој Паланци и Врбасу, а из њих ће се прикупљени отпад из околине одвозити на регионалну депонију у Новом Саду.

Најављено 26 регионалних центара у Србији

Подсетимо, Министарство животне средине донело је почетком 2022. године Програм за управљање отпадом за период од 2022. до 2031. године, који предвиђа затварање и рекултивацију постојећих сметлишта и изградњу 26 регионалних санитарних депонија.

Програмом се планира оснивање регионалних центара за управљање отпадом, а сваки регионални центар требало би да буде довољан да прихвати смеће које направи 250.000 становника. То значи да ће локалне самоуправе сарађивати тако да мрежа регионалних центара буде довољна за одговори на потребе целокупног становништва Србије.

До 2030. године планирано је отварање регионалних центара у Новој Вароши, Београду, Крушевцу, Крагујевцу, Ваљеву, Пожаревцу, Врању, Новом Саду, Инђији, Сомбору, Смедереву, Панчеву, Краљеву, Нишу, Зрењанину и Вршцу, преноси Блиц.