НИКОЛА ВУЈНОВИЋ ПОНЕО НАГРАДУ НА ШКОЛСКОМ ПОЗОРЈУ Глума као хоби, у медицини будућност
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Ученик трећег разреда Медицинске школе „Драгиња Никшић“ Никола Вујновић као мали редовно је одлазио у позориште са породицом и сматра да је управо због тога заволео рад на сцени и глуму.
Касније су га у свет театра повукле и представе које је гледао са разредом из основне школе. Иако је плановима фокусиран на медицину, глума остаје његов хоби и страст која га испуњава.
На развој његовог талента посебно је утицао ментор, драматург Стефан Тајбл, као и руководилац драмске секције митровачког Дома Миланка Мандић.
– Највише ме фасцинира осећај када сам на сцени, када сам у центру пажње гледалаца. Тада сцена нема граница, и осећам да могу да урадим све – објаснио је он.
Вујновић је са драмском секцијом наступао у Сремској Митровици, Апатину, Суботици, Новом Саду и Београду, у оквиру покрајинских и републичких домијада. Лане је, на републичкој домијади са својом трупом освојио прво место са представом „Средњошколци трче почасни круг“. На позоришном фестивалу средњих школа „Школско позорје“ у Новом Саду у октобру, Никола је освојио награду за најбољу мушку епизодну улогу.
– Планирам да ми глума остане хоби јер ме то испуњава, али не бих волео да се тиме бавим за новац – казао је он и додао да иако не тежи професионалној глумачкој каријери, волео би и да се окуша у филмској индустрији.
Наставак образовања Никола планира на Медицинском факултету у Београду, као и специјализацију.
– Пошто сам већ искусио како је то глумити у представи у позоришту, волео бих и да глумим у неком филму, и то улогу антагонисте, мислим да ми то одговара – истакао је наш саговорник.
Осим глуме и медицине, Николу интересује писање песама, певање и сликање. Иако сваки хоби изискује време, Вујновић своје дане вешто организује, што сматра кључним за балансирање обавеза и слободног времена.
– Мислим да је данас теже пронаћи мотивацију, доста људи ни не препознаје свој таленат – поручио је наш саговорник. – Важно да се млади окушају у различитим секцијама које им школе нуде, да виде где се могу пронаћи и да нађу хоби који ће их испунити у слободном времену, а у неким случајевима и постати професионална оријентација.
Д. Андулајевић