ОЧИ ИМ СУЗЕ А ОДГОВОРА НЕМА: Имања у селима подно Копаоника пожари пустоше, а они се питају ко је СЛЕДЕЋИ...

Једном по једном домаћинству искра зла пали и пустоши сено, стоку, штале...

Тамо где мислите да је све затрто, да је беспуће, да више нема ничега сем блата и шуме, животари ово мало место.

Сељаци се огрубелим шакама хватају за лица, брисана ветром, испошћена радом, сува. Клима овде никога не милује, али они се не жале. Све је било добро док није почело то с пожарима.

Нема трага, нема разлога, а хиљаду је питања зашто. Нико не зна ни како би се неко прикрао имањима и бацио искру патње. Да ли је то један од њих? Страшне мисли колају се у главама...

Последњи у низу је био на имању Радована Здравковића, коме је угинуло осамнаест оваца од ватре и дима, као и један кер. Краве су спасли, свиње су опечене... У њиховом дворишту је била радна акција. Сви мештани сјатили су се да помогну, да се што пре штала оспособи. Али нико у породици не жели да говори... Чекају званичну истрагу.

Други, чија су имања горела, причали су за Телеграф.рс о муци која их је снашла.

"Дете моје дрхти, каже, 'Мама, ако опет буде горело, морам да бежим одавде'. Страх ме је", прича нам Тоне Здравковић, мајка дечака који иде у шести разред, а која је са супругом Жарком 22. септембра остала без великог дела иметка.

"Да је доборо ноћу, није. Имамо тај страх, на свако светло се трзамо", прича нам њен супруг Жарко.

"Горело је ту на средини, плевња, онда смо сви потрчали, извели смо краве, овце, народ је дотрчао. Све је то било у пламену, овде ова плевња, штала и ово, после сам ја ово направио друго. Све је то изгорело, машине те све што је имало, само једино фрезу малу, то сам извадио", говорио је миран је и тих, јак човек.

Стезао је срце, стезао, али оно није могло само да бије у стегама муке - наједном је застао, глас му је пукао, а очи су му се овлажиле.

Дивљина у којој испашта душа
"Живимо у стрепњи. Ово је увек било мирно село. Оваква ситауција није била ни за време турских ратова", прича нам Вучић Миловановић.

Рат... као да ни таква страхота није могла да допре до врха брда опасаног шумским путевима од земље, па је овај мештанин без размишљања евоцирао неко давно зло доба које одавно нема живих сведока.

Мирне нарави, чисте савести, ови људи гаје стоку, вредно скупљају сено, припремају оставу за зиму, шаљу децу у школу - седам километара удаљену.

"Много је тешко, прво, терен је тежак. Друго, лети је катастрофа да се скупи то сено и да се отхрани стока, да се узгаји. Ко то не зна, може да каже шта год хоће. А ми што се мучимо, ми знамо ако се мучимо и како наша душа испашта", прича нам Драгојла Радисављевић.

Први случај у фебруару, последњи у децембру
У дому Радисављевића такође је избио мистериозни пожар. Њима је још 29. фебруара изгорела штала, ајат и плевња у којој је било 1.500 бала сена.

"Ја не памтим, а имам 71 годину, да смо се ми посвађали с неким. Срце мене боли, ако не теретиш правог човека, душа ме боли", казао је овај човек.

После њих невоља је снашла Тоне и Жарка Здравковића, 22. септембра, а онда је 26. новембра горело још једно имање - Марића.

"Нисмо могли ниједан објекат да спасемо, пошто је све захватило. Свекар је истрчао из кјуће у шталу, попуштао је краве, извадио је теле, ми смо јурнули да изваимо овце и почели смо да спадавамо,јер смо имали две приколице, међутим, то је све изгорело. Имали смо 5.000 бала сена. То скупљамо годинама", јадала нам се Драгана Марић.

Последњи случај десио се на имању Радована Здравковића.

Штета на десетине хиљада евра
Жарко Здравковић ставио је све на папир. Каже, испадне око 20.000 евра. Сав дугогодишњи труд однела је једна злокобна ноћ. А треба презимити...

Међутим, оно што све сељаке држи је јединство и солидарност. Помажу се међусобно како могу, чак и новчано.

Неко удели сено, неко блокове... Али, питање је да ли ће поднети тај терет ако негде избије још један пожар.

Замислите само како изгледа ноћ у овом дивљем пределу! Нико не спава мирно, сваки шум изазвива позорност. Само да не букне опет.

"Има, неко сече гуме, отрује овце, извади уље из трактора, не знам ко то ради, то је страшно", прича Тоне.

Dnevnik.rs/Telegraf.rs