„Победимо таму у себи“ ДУШАНУ ТОДОРОВИЋУ годишња награда КЦВ „МИЛОШ ЦРЊАНСКИ” ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО Леауреаткиња „Искре културе” Андреја Каргачин, медаљe и за Тибора Варадија и Иру Проданов Крајишник

Искру културе, признање које се додељује за савремено стваралаштво уметницима до 35 година, добила је Андреjа Каргачин, један од најаутентичнијих младих гласова савремене, не само војвођанске уметничке сцене, већ много шире. Како је наведено у обраложењу жирија, којим је председавао уредник културне рубрике листа"Дневник" Мирослав Стајић, "њен рад карактерише наглашена мултимедијалност, мултидисциплинарност и вишедимензионалност, јер свој ауторски идентитет гради кроз поља театра, перформанса, плеса, инсталација, боди арта... све до књижевности, у такође широком распону од поезије до романа". Иако експериментише са разним медијима, Андреjа успешно избегава замке помодних израза, већ посеже само за оним што јој је у датом тренутку занимљиво, интригантно, инспиративно... Уметничком истраживању приступа темељно и промишљено, постављајући тежиште на сам процес,  а на њен огроман потенцијал указују и досадашњи радови без остатка високог уметничког квалитета. У најкраћем, из креативног универзума Андреjе Каргачин произилази нешто потпуно јединствено, вредно Искре културе, саопштио је жири.

Ове године Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност иде у руке проф. др  Тибора Варадија, редовног члана Српске академије наука и уметности и једног од најугледнијих наших интелектуалаца који ужива високу репутацију не само у Војводини и Србији него и диљем света. Овај врсни правник и књижевник потврдио се и као предани борац за равноправност народа, посебно се бавећи правима угрожених мањина, пре свега Рома. Од пре седам година је и председник Одбора за проучавање мањина и људских права у САНУ, а у оквиру рада у овом телу уредио је десет тематских зборника. Такође, у његовој богатој библиографији, издваја се шест прозних дела у којима је реконструисао приватну историју житеља Баната и Војводине. Предавања је држао на најпрестижнијим универзитетима, а поред изузетне каријере експерта на пољу међународног права, био је и одговорни уредник култног часописа Uj Symposion од 1969 до 1971, као и главни и одговорни уредник суботичког часописа Letunk од 1990 до 1999. За свој рад, академик Варади је добио, између осталог, и Награду Мађарске академије наука, те низ књижевних признања, од „Стражилова” 1978. до „Карољ Сирмаи” 2022. године.

Медаља културе за очување културног наслеђа добила је музиколог проф. др  Ира Проданов Крајишник чиме је само потврђена изузетност њеног доприноса развоју савремене музиколошке праксе и афирмацији нашег нововековног националног музичког стваралаштва. Научно интересовање проф. Ире Проданов Крајишник за креативни опус великог броја наших композитора 19. и 20. века, као и савремених аутора, изузетно је важно за разумевање националног стваралаштва у домену регионалне музичке традиције. Посебну вредност чине њена истраживања музичког опуса насталог у оквиру различих националних група и локалних заједница, чиме је допринела дубљем разумевању музичког контекста, развоја и стваралаштва на тлу Војводине. Између осталог, као резултат истраживања ауторског доприноса појединаца настао је пројекат лексикографског бележења стваралаца Удружења композитора Војводине, који до сада баштини више од 120 биографија војвођанских аутора. У фокусу научних истраживања проф. Ире Проданов Крајишник су и савремена ауторска остварења у области позоришне музике и других жанрова, а важно је и њено ангажовање на афирмација наше музичке традиције кроз дигиталну дистрибуцију.
 

Академски сликар Душан Тодоровић, дугогодишњи професор и декан Академије уметности у Новом Саду, лауреат је Медаље културе за животно дело односно за укупно стваралаштво/рад Душан Тодоровић рођен је 1945. у Крагујевцу. 1972. дипломира на АЛУ у Београду, одсек сликарство. Постао је члан УЛУСа 1974. а магистрирао 1976. Од самог оснивања АУНС био је њен део прошавши кроз сва звања, до редовног професора, а од 2004. до 2009. обавља је и функцију декана. Имао је преко 40 самосталних изложби у земљи и иностранству и сматра се једним од пионирских утемељивача неоавангардних садржаја ликовног израза на овим просторима, чије је дело карактерише идејни и програмски континуитет без обзира на разуђену тематску интерпретативност,  Самостално је излагао у Паризу, Лондону, Будимпешти, Темишвару, Чонграду и Берлину. Учествовао је у низу домаћих и европских уметничких колонија, с тим да је суоснивач прве уметничке колоније еколошке и рециклажне уметности - „Светионик“. Члан је Удружења европских уметника са седиштем у Есену и уметничке групе 16_11 Урбан Дистрикт. Добитник је бројних домаћих награда и признања.

Мењају се имена и екипе, али Културни центар истрајава у подстицању савремених тенденција у књижевности, филозофији, музици, ликовној уметност... и препознавању квалитета, речи су Душана Тодоровић, уз поруку: Победимо таму у себи, откријмо божанствену светлост у нама.
 

М. Стајић