КОЈИ ПЕНЗИОНЕРИ У СРБИЈИ ДОБИЈАЈУ НАЈВЕЋЕ ПОВЕЋАЊЕ? Више од 100.000 динара за многе

Најнижа пензија за исти период за категорију запослених и самосталаца увећава се са 12.898 на 27.711 динара.

Највиша је октобру пре повећања, била је 230.145,48, а најнижа 24.987 динара.

Према важећем Закону о ПИО највећу пензију примају све категорије корисника, укључујући и професионална војна лица, која имају навршених 45 година стажа. Али, ни они са највећом, ни они са најнижом нису у већини, максималне принадлежности добија тек седамдесетак људи, ви ше од 100.000 динара око 20.000 пензионера, а око 940 месечно добије 170.000 динара. Минималне прима око 14,15 одсто од укупног броја пензионера. Њих око 140.000 добијало је ове године 24.987 динара и још око 94.000 око 19.000 динара.
Већина пензионерске популације, која броји око 1,65 милиона људи, прима између најниже и просечне или просечну, а она је са 23.563 динара у 2012. порасла у децембру ове године на 50.700. У октобру је износила 45.719 динара.

Међутим, учешће просечне пензије у просечној заради ипак се смањило.

Оних који су пензију зарадили са свега 15 до 19 година стажа има у две категорије - и са најнижом и са просечном пензијом. Према закону, услов за остваривање права на старосну пензију јесте најмање 15 година стажа осигурања уз прописане године живота. За мушкарце је то 65, а за жене 63 године и осам месеци, док ће од 1.јануара бити 63 године и 10 месеци.

- Према подацима за 2023. годину, укупно 133.191 корисник старосне пензије имао је од 15 до 19 година стажа - кажу у Фонду ПИО.

Пензионерима са најнижим примањима свакако би од линераног повећања више одговарао модел који примењују и неке земље у окружењу: да се подвуче лимит и док најсиромашнији не стигну до просека, они изнад њега не добијају повишицу. То међутим, како објашњавају, не би било у складу са нашим Уставом и свако ко би тужио државу због дискриминације добио би спор.

У највећем броју случајева најниже пензије не зависе само од учинка који је запослени имао током радног века, већ и од тога како је његова фирма финансијски стајала у време док је радио, и колике је порезе и доприносе уплаћивала, али и од тога да ли је током деведесетих и транзиције уопште уплаћивала дажбине.

- У категорији најнижих пензија доста има оних којима у најгорим годинама нису уплаћивани порези и доприноси, а Фонд ПИО не може да исплаћује пензије другачије изузев на основу уплаћених дажбина - примећује економиста Иван Николић.

- Проблем је настао када је висина пензије уместо на основу 10 најбољих година рада - почела да се рачуна на конто целокупног радног стажа. Како време буде пролазило и смањивао се број људи који су изашли оштећени из транзиције, мање ће бити и таквих минималних пензија - каже Николић, и додаје да би се сада проблем могао решити само кроз социјалне трансфере, односно подршку државе.

Са тим се слаже и Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката.

- Немали број радника током целог радног века примао је минималне зараде, па им је и пензија сада недовољна за пристојан живот. Али, није фер да за то буду кажњени они који су нпр. 40 година одвајали велике износе за порезе и доприносе, тако што ће бити ускраћени за повећање пензије. Решење видим у помоћи државе најугроженијима преко исплаћивања тринаесте пензије или на сличан начин - каже она, истичући да би требало пооштрити и контроле уплаћивања пореза и доприноса.
Подаци Фонда ПИО за прошлу годину показују и да су жене, због дужег животног века, просечно примале старосну пензију 21 годину, а мушкарци 17, док су инвалидску жене примале 23, а мушкарци 20. Код категорије Самосталаца, жене су просечно примале пензију 14 година, а мушкарци 11, а код категорије пољопривредника, мушкарци 17, а жене 23.

Пензионере је додатно обрадовала и вест да је већ сада најављено ново повећање принадлежности за крај 2025. године.