Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА СЕЛА: Пут ка модернизацији и задржаванју младих у руралним подручјима

05.12.2024. 09:07 09:41
Пише:
Извор:
Дневник
Kostolac
Фото: Pexels, ilustracija

Села у Србији све више постају примери успешног спајања традиције и савремених технологија.

Кроз пројекте дигитализације, руралне заједнице добијају прилику за економски, културни и друштвени развој. Ковачица и Голубац издвајају се као водећи примери како дигитализација може обогатити и трансформисати рурална подручја.

КОВАЧИЦА: НАИВА У ДИГИТАЛНОМ ОКРУЖЕЊУ

Ковачица, село у Војводини познато по својој уметничкој наиви, користи дигитализацију за очување и промоцију свог богатог културног наслеђа. Виртуелне галерије и онлајн изложбе омогућавају људима широм света да завире у уметнички свет Ковачице. Посебно се истиче могућност куповине уметничких дела путем интернета, чиме се повећава приходи уметника и одржава њихова економска стабилност.

Дигитална трансформација овог села иде даље од уметности. Отворена је платформа на којој посетиоци могу истражити историју наиве, сазнати више о техникама сликања и директно комуницирати са уметницима. Овакви пројекти доприносе туристичком развоју, али и едукацији младих генерација о важности очувања културног идентитета.

Поред тога, локална заједница улаже у едукацију младих за употребу дигиталних алата у креативној индустрији, што их мотивише да остану у селу и развијају своје таленте.

ГОЛУБАЦ: ДИГИТАЛНИ КЉУЧ ЗА ЂЕРДАПСКУ АВАНТУРУ

Голубац, капија Националног парка Ђердап, постаје све атрактивнији захваљујући дигиталним водичима и мобилним апликацијама. Посетиоци сада могу преузети апликације које нуде интерактивне мапе, историјске приче и препоруке за истраживање знаменитости попут Голубачке тврђаве, Лепенског Вира и Трајанове табле.

Golubac
Фото: Pexels, ilustracija

Посебно су значајне апликације које користе елементе проширене реалности, омогућавајући туристима да кроз своје телефоне виде како су изгледале знаменитости пре неколико векова. Ова технологија не само да побољшава туристичко искуство, већ доприноси и очувању природне и културне баштине овог краја.

Локалне власти, у сарадњи са ИТ стручњацима, развијају дигиталне стратегије за промоцију Ђердапске клисуре на глобалном нивоу. Ово повећава број посетилаца и отвара нове могућности за запошљавање младих у секторима туризма и технологије.

ШИРА ПРИМЕНА ДИГИТАЛНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Дигитализација у руралним срединама не стаје на култури и туризму. Пројекти попут “Дигитално село“, које су покренули Делта Холдинг и други партнери, показали су колико дигиталне иновације могу унапредити пољопривреду. У селима попут Мокрина инсталиране су метеоролошке станице и развијене апликације које пољопривредницима омогућавају прецизно управљање усевима. Ово не само да повећава приносе, већ и смањује трошкове, истовремено чувајући природне ресурсе.

Увођење широкопојасног интернета, које спроводи Министарство информисања, кључан је корак ка интеграцији руралних подручја у дигитални свет. Циљ је да до 2025. године 99% домаћинстава у Србији има приступ интернету нове генерације, чиме ће се обезбедити лакши приступ едукацији, пословању и е-услугама.

БЕНЕФИТИ ЗА МЛАДЕ И ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Дигитализација села не само да модернизује живот у руралним срединама, већ пружа младима прилику за запошљавање и останак у родним местима. На пример, имплементација “паметних њива” које користе соларну енергију смањује емисије ЦО₂, оптимизује производњу и штеди ресурсе. Ове технологије омогућавају пољопривредницима лакше управљање усевима и смањују мануелни рад.

Уз то, дигитализација омогућава младима да развију иновативне пројекте и пласирају своје производе и услуге на шире тржиште, осигуравајући одрживу будућност села.

Реализацију пројекта „Рурално благо Србије: Диверзификацијом сеоске економије до опстанка руралних заједница“ финансирало је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Текст 4/10.

mirodjija.rs/dnevnik.rs

Извор:
Дневник
Пише:
Пошаљите коментар