УСКОРО ВЕЛИКЕ НОВИНЕ У ЗДРАВСТВУ Тичу се боловања, упута... Ево шта је планирано

Саветница премијера Републике Србије Катарина Павичић изјавила је да се нада да ће до краја марта Еболовање бити реализовано и додала је да је дигитализација управе важна како би олакшала свакодневно функционисање грађана и здравствених радника.

- Влада је у потпуности подржава дигитализацију. Сматрамо да је 2025. година кључна, јер ћемо у њој видети највећи развој дигитализације -  рекла је она. Државна секретарка у Министарству здравља Ивана Сташевић Карличић истакла је важност Правилника о клиничким истраживањима, који ће ускоро бити доступан грађанима. Она је навела да је дигитализација добар алат да се стигне до циљева које је Влада Републике Србије ставила испред себе. Марија Малешевић из Агенције за лекове и медицинска средства навела је да је ова агенција скоро све процесе дигитализовала и додала је да се ради на томе да се целокупан процес дигитализације финализира наредне године.

- Сви се надамо новом Закону о лековима, који би увелико допринео унапређењу свих послова у области здравства. То би било нешто јако иновативно и нешто што ће бити јако корисно- додаје она. На седници представљено је и ново председништво Савеза за здравство, а за председника овог савеза је изабран суоснивач компаније Хелиант Вукашин Радуловић.

Шта је Е боловање?
– Е-боловање је систем који ће заправо објединити информационе системе којима приступају лекари, послодавци и Републички фонд за здравствено осигурање. Циљ његовог увођења јесте да се пацијентима олакша и да они не морају болесни да носе дознаке послодавцима, већ да се кроз тај информациони систем обједини приступ, тако да послодавац добије адекватне информације када је његов запослени на боловању, с друге стране да лекар може све да унесе и ажурира у систему – рекла је она за Танјуг.

Европу кошта боловање
Одсуства са посла због боловања коштају Европу милијарде евра годишње, а компаније настоје да преокрену овај тренд да би избегле губитке и повећале продуктивност, наводи се у данас објављеној анализи Блумберга.

Пораст броја и дужине боловања у Европи је последица пандемије вируса корона, старења радне снаге, све веће свести о негативним последицама стреса на ментално здравље, али према критичарима и великодушног система социјалне и здравствене заштите.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у свом извештају констатује да су у 2022. највећи број дана на боловању провели Норвежани и то у просеку 27,5 дана годишње, што је највиши ниво за последњих 15 година.

У Великој Британији је број економски неактивних радно способних људи порастао је за скоро 800.000 од почетка 2020, а дуготрајна одсуства због боловања коштају тамошњу привреду скоро 33 милијарде фунти, односно 40 милијарди евра годишње.
Швајцарска осигуравајућа компанија Цирих осигурање сматра да би трошкови због боловања у Британији могли да се удвоструче до краја ове деценије.

Слично драматичне бројке су се појавиле и другде у Европи
Послодавци у Немачкој су прошле године потрошили рекордних 77 милијарди евра на боловање запослених, што је више него удвостручено у односу на 2010. години, саопштио је Институт за економска истраживања IW.
Земља губи око 200 милијарди евра годишње због боловања, показују процене Владе у Немачкој.

У Француској, шеф националне агенције за здравствено осигурање упозорио је на повећане трошкове због боловања који оптерећују буџет.
Француски национални ревизор изнео је контроверзан предлог да се укине надокнада за изостанке краће од осам дана, што би могло да уштеди 470 милиона евра годишње.

– Једна од најстрашнијих статистика у овој области је да ако је неко био на боловању најмање шест месеци, вероватноћа да ће он или она напустити тржиште рада је већа него да ће се вратити – изјавио је виши аналитичар тржишта рада ОЕЦД, Кристофер Принц.

Владе и предузећа морају да поступају пажљиво и осетљиво приликом решавања овог проблема да њихови поступци не би изгледали окрутно и непромишљено, додаје њујоршка агенција, пише Танјуг, а преноси БизПортал.