ИМА ЛИ КРАЈА?! ЦЕНЕ СТАНОВА ПОРАСЛЕ ЗА 48 ОДСТО Овде је и ”добро јутро” 100 евра
Цене некретнина у ЕУ порасле су за 48 одсто између 2010. и 2023, док су трошкови становања, укључујући комуналије, нагло скочили у појединим чланицама, према најновијем извештају Еуростата о становању у Европи.
Грађанима Ирске највише су порасли трошкови становања у 2023, укључујући воду, струју и гас, који су били двоструко већи од просека ЕУ, наводи Еуростат.
Друго најскупље место био је Луксембург (86 одсто изнад просека ЕУ), а затим Данска (80 одсто изнад) прошле године.
С друге стране, Бугарска и Пољска биле су најјефтиније земље у ЕУ, с трошковима становања испод просека за 61 одсто, односно 56 одсто.
Када је реч о променама цена, Еуростат истиче да су трошкови становања у Ирској од 2010. до 2023. порасли са 17 одсто изнад просека ЕУ на чак 101 одсто, што је више него двоструко повећање.
Промене цена и трошкова становања
Цене становања порасле су у 17 чланица ЕУ током истог периода, док су у 9 чланица, укључујући Грчку, Кипар и Шпанију, забележиле пад. Трошкови становања у Пољској остали су непромењени.
У 2023. години, цене некретнина у ЕУ забележиле су благи пад од 0,3 одсто, што је привремено успорило тренд драстичног раста цена некретнина. Међутим, у ширем контексту, цене су од 2010. до 2023. порасле за 48 одсто на нивоу ЕУ, а највећи раст забележен је у Естонији (+209 одсто), Мађарској (+191 одсто) и Литванији (+154 одсто). Пад цена регистрован је само у Италији (-8 одсто) и Кипру (-2 одсто).
Изнајмљивање станова постало је скупље у готово свим чланицама ЕУ, са укупним порастом од 22 одсто између 2010. и 2023. Највећи скок забележен је у Естонији (+211 одсто), Литванији (+169 одсто) и Ирској (дуплирање цена).
Доступност становања
Грађани ЕУ трошили су прошле године у просеку 19,7 одсто свог расположивог прихода на становање, при чему су највише оптерећени били у Грчкој (35,2 одсто), Луксембургу (27,6 одсто) и Данској (25,9 одсто).
За особе у ризику од сиромаштва, овај проценат је био знатно већи, у просеку 38,2 одсто.
Власништво над некретнинама
Више од две трећине грађана ЕУ (69 одсто) поседовало је свој дом у 2023. години, док је преосталих 31 одсто живело у изнајмљеном простору. Највиши проценат власништва забележен је у Румунији (преко 95 одсто), док су изнајмљени станови најчешћи у Швајцарској и Немачкој, где више од половине популације живи као подстанари.
Станови против кућа
У 2023, више од половине грађана ЕУ живело је у кућама, док је 48 одсто становало у становима. Највећи удео кућа забележен је у Ирској (90 одсто), док је Шпанија предњачила по броју становника који живе у становима (66 одсто).
Улагања у некретнине
Грађани Кипра су 2023. уложили еквивалент 8,6 одсто БДП-а у некретнине, што је највише у ЕУ, док су најниже стопе улагања забележене у Пољској (2,2 одсто) и Грчкој (2,3 одсто). Просечно улагање у становање у ЕУ износило је 5,8 одсто БДП-а.
