(ВИДЕО) ДА ЛИ ЈЕ МИСТЕРИЈА ЛОХ НЕСА КОНАЧНО РЕШЕНА? Ово је објашњење које руши вековну тајну ЕВО КО ЗАПРАВО ИЗРАЊА ИЗ ЈЕЗЕРА

Ипак, чини се да би нова истраживања мистериозног језера могла свим љубитељима хорор прича ускоро да 'sruši снешка'.

Чудна природна појава у последње време узима се као објашњење скоро вековне мистерије о чудовишту из злогласног језера у Шкотској, тврди научник Алан Мекена, оснивач групе "Истраживање Лох Неса". И управо би одређене физичке реакције могле бити узрок призора немани које су поједини људи 'видели' изнад површине воде у последњих 90 година.

Стојећи таласи су обриси чудовишта?

Наиме, Алан Мекен сматра да су загонетни стојећи, односно стационирани таласи вероватно објашњење обриса митског чудовишта у језеру."Стојећи талас настаје када се два таласа настала од чамаца, са потпуно истом фреквенцијом и амплитудом, крећу у супротним правцима по површини језера. Када се ти таласи сретну и међусобно интерферирају, резултат може бити стварање стојећег, односно стационираног таласа. Њихови врхови, који се уздижу изнад иначе мирне воде, могли би се лако препознати као "грбе" које вире изнад површине", објаснио је он за "Дејли Мејл".

Мекена је, иначе, снимио ову појаву на месту где река улази у језеро - на јужној обали код Форт Аугустуса.

"Таласи и трагови настали од чамаца морају бити идентични. Имајући то у виду, ту постоји много фактора које треба узети у обзир, као што су величина чамца, правац кретања и тренутна брзина. Мањи чамац са слабијим мотором сигурно ће произвести другачији траг од већег чамца. То је сложен процес, нарочито на отвореној води, али могуће је", појаснио је.

Мекена сада жели да сними ову појаву и у срцу Лох Неса.

"Али Матејсон, капетан брода 'Деепсцан', често пријављује стојеће таласе, али углавном у малој марини унутар залива Уркварт, познатог и као 'Temple Пиер. Од када сам покренуо организацију "Истраживање Лох Неса", жели да забележим што је више могуће природних феномена. Већина потенцијалних пријава о овом језеру може се објаснити процесом елиминације. Без непоштовања, ослањам се на пријаве локалаца јер они сваки дан виде Лох Нес. Сматрам да су они боље упућени него туристи", истакао је Мекен.

У дубинама Лох Неса могле би да живе непознате врсте животиња

Што се тиче постојања легендарног бића, Алан, ипак, остаје отвореног ума.

"Ако у Лох Несу постоје непознате животиње, сигурно се не понашају по правилима. Ово је савршено станиште за повучену животињу - тамне и мутне 37 километара дугачког и 230 метара дубоког језера. Као дете, веровао сам у теорију о плесиосаурусу, али што више истражујете причу о Лох Несу, то постаје мање вероватно – извињавам се свима", навео је у наставку.

Мекена је узео у обзир и постојање других потенцијалних кандидата за неман у језеру, која 'прогони' људе деценијама, укључујући џиновске јегуље, дуговрате фоке, гренландске ајкуле, велике јесетре и сомове, али признао је да нико нема тачан одговор, што ову мистерију чини вечном.

Чудовиште први пут 'виђено' 1933. године

Иначе, гласине о необичном створењу у водама Лох Неса круже светом деценијама, али мало је доказа који подржавају те тврдње. Један од првих 'сусрета' човека са 'чудовиштем' догодио се 2. маја 1933. године, када је локални пар тврдио да је видео "огромну животињу како се котрља на површини, а онда зарања у језеро".

Најпознатија фотографија из 1934. године, коју је снимио пуковник Роберт Кенет Вилсон, касније је означена као превара. Упркос бројним пријавама и теоријама – од џиновских сомова до плесиосауруса – мистерија Лох Неса остаје нерешена, одржавајући причу живом за будуће генерације, али само ако Алан Мекан не потврди своју актуелну теорију заснованој на постулатима физике.