НАСТАВЉЕНО СУЂЕЊЕ СУПРУГАМА БЕЛИВУКА И МИЉКОВИЋА ЗА ПРАЊЕ ПАРА Миљковићев таст : „ Ја и супруга 260.000 динара месечно не можемо да потрошимо, па дајемо ћерки“, СТАН СУ КУПИЛИ од новца са свадбе

Оптужницом су осим два брачна пара, обухваћени и Филип Ивановски, ком се такође суди као припаднику криминалне групе Беливука и Миљковића, као и његова супруга Марија Ивановски. Њих двоје су такође са слободе дошли у суд.

Тања Миљковић, у суд је ушла око 14 сати, са осмехом на лицу, док је супруга Вељка Беливука дошла неколико минута пред почетак суђења.

Оптужницом им је на терет стављено да су новац зарађен од криминала улагали у куповину кућа, станова, плацева и аутомобила.

- Сви оптужени, негирали су кривицу - подсећа извор Курира.

Бизнисмен Александар Папић сведочи

У судницу је ушао бизнисмен Александар Папић, за ког је оптужени Марко Миљковић рекао да му је поклонио скупоцени "ролекс" који је заплењен код њега. На сату је, како је навео Миљковић угравирано "за брата".

Папић: Познајем Вељу и Миљковића сам упознао преко Веље.

Судија: Да ли сте са њима у сродству или завади?

Папић: Нисам. Остајем при исказу који сам дао.

Тужилац: Да ли сте оптуженима нешто поклањали?

Папић: Нисам.

Тужилац: Да ли сте имали пословни однос са њима?

Папић: Не

Тужилац: Да ли познајете Александра Кајмаковића?

Папић: Често сам у локалима код њега, он је мој пријатељ. Више пута смо причали о пословима, али никада нисмо били у послу заједно.

Тужилац: Да ли сте куповали скупоцене сатове и поклањали их?

Папић: Куповао сам, али нисам поклонио. Често сам куповао код овлашћеног продавца ролекс сатова, купио сам га. Мој возач је отишао да га подигне, платили смо га преко фирме, између 14.000 и 17.000 евра. Планирао сам да га поклоним великом пријатељу за рођендан и угравирао сам "за брата". Тај пријатељ се зове Страхиња Даниловић. После инсистирања, тај сат сам продао рођаку Марка Миљковића. Појавио се с рођаком који је инсистирао да му продам, тог рођака сам само једном видео. За сат сам добио део новца, да не погрешим, али нисам добио целу купопродајну цену.

Тужилац: Одакле познајете Белиувка и Миљковића?

Папић: Вељка знам од детињства, а Марка сам упознао преко њега. Повремено смо пили кафу, то је било познанство.

Тужилац: Јесте ли разговарали о послу?

Папић: Нисмо имали пословне теме.

Да испитује Александра Папића, јавио се бранилац Дејан Лазаревић.

Лазаревић: Када је купљен тај сат?

Папић: Колико се сећам, пре четири године. Желео сам га за себе, платио сам га преко фирме.

Лазаревић: Колико сте пута носили тај сат?

Папић: Ставио сам га само једном на руку, тада када су га и видели.

Лазаревић: Када је рођендан пријатељу ком сте хтели да поклоните?

Папић: Ја сам јако лош са датумима, а заклео сам се да ћу да говорим истину. Промашим рођендане чак и својој деци, имам људе који ме подсете.

Лазаревић: Ако вас подсетим да је сат купљен после рођендана, јел то за следећу годину био поклон?

Папић: Тај сат не можете да узмете када ви хоћете, него када стигне. Па шта и ако је прошао рођендан.

Судија: Где је гравирано "за брата"?

Папић: У радњи у којој сам купио.

Лазаревић: Колико вас је дуго Марко Миљковић убеђивао да му продате сат?

Папић: Сигурно пар дана. Случајно смо се срели у "Џерију" тога дана када сам га ставио. Звао ме са више бројева да ме убеди да му продам. Инсистирао је и ја сам попустио на крају да му продам. Био је врло упоран.

Лазаревић: Коме и где сте предали?

Папић: Лично Миљковићу, али се не сећам где. Знам да ми је дао шест или 8.000 евра, али није исплаћен до краја. Дао сам му сат, али је картица остала код мене док се не исплати, и даље је картица код мене.

Судија: Рекли сте да вас је Миљковић убеђивао да његовом рођаку продате сат?

Папић: Јесте, када су га видели, после је дошао без рођака када сам му предао сат.

Лазаревић: У истрази је рако да је остатак пара исплаћен за две или три недеље? Шта је тачно?

Папић: Суштина је иста, сат никада није исплаћен. Верујте ми, то је било давно. Ја се полу сећам. Нисам посвећивао пажњу том догађају, док се није десило ово суђење око сата. Знам да сам задржао картицу, па ми је логично да није исплаћен, јер да јесте дао бих картицу.

Судија: Шта то значи, исплаћен или није исплаћен?

Папић: Сад кад ме питате, не сећам се. Ако погрешим, извините.

Отац Тање Миљковић за говорницом

Судија је позвала Николу Никитовића, оца Тање Миљковић да следећи уђе у судницу. Чим је ушао, он се прво осврнуо ка оптуженичкој клупи и махнуо свом зету, Марку Миљковићу, који је на суђење доведен из притвора.

Судија: Јасно је, али морам да вас питам, да ли сте у сродству са оптуженима?

Никитовић: Тања ми је ћерка, Марко ми је зет.

Судија: Да ли желите да сведочите?

Никитовић: Желим да сведочим.

Судија: Онда морате да се закунете да ћете говорити истину?

Никитовић: Нема да се подигне рука горе?

Судија: Нема, није ово филм.

Никитовић: Остајем при свему што сам рекао код тужиоца.

Подсетимо, Никитовић је раније сведочио да су његова ћерка и зет стан у Улици Живка Давидовића купили новцем који су добили од свадбе.

Тужилац: Када су се венчали?

Никитовић: Мислим да је било пре девет година, 2015. у "Метрополу". Било је између 290 и 320 гостију, али не знам колико је свадба коштала, никада се нисам мешао у то. Не знам ко је платио свадбу, ми смо ту нешто помогли, за неку рату после, супруга је нешто куповала ћерки око свадбе. Али не знам тачно, не питам ја супругу да ли и колико даје деци.

Тужилац: Када је Тања Миљковић отпочела куповину стана?

Никитовић: Ни то нисам знао тачно, само сам чуо да креће у куповину. Тако смо се договорили, да има нешто своје. Мислим да је то било 2019.

Тужилац: Ако су то била средства од свадбе, зашто се чекало тих четири или пет година да се почне са куповином стана?

Никитовић: То ја не знам, нисам улазио у то зашто се чекало. Срећан сам, пресрећан сам био што се Тања удала, свадба је била лепа, али је то било њихово право када ће да купе. Тања је имала и две тешке трудноће, била је у болници, сигурно није размишљала тада о становима. Некако ми не иде то питање. Мислим да ми је чак супруга и рекла колико су добили за свадбу.

Тужилац: Да ли сте знали, чиме се баве, од чега зарађују Тања и Марко?

Никитовић: Упознао сам Марка Миљковића када ми је запросио ћерку. Тања је завршила студије, ми смо је послали у Америку, на програм "wорк анд травел", када се вратила брзо се десила свадба. Марко ми је рекао да је радио обезбеђење, нисам га питао ни где ни код кога. Тања је радила код нас у фирми. Тања је завршила приватну гимназију, приватни факултет, мастрер, могу да кажем лепо смо живели као породица. И њој и другој ћерки смо давали. Увек смо их помагали, и ми и моја фамилија.

Тужилац: Јесте ли их помагали на месечном нивоу?

Никитовић: Помагали смо ћерки и после Марковог првог хапшења и сада овог. Моја сестра из Француске је слала паре и свастика која на жалост нема деце. Увек смо им давали новац, супруга и ја имамо заједничку касу, помагали смо увек и дан данас им помажемо. Имамо довољно за супругу и мене и за Тању. Марко је радио то обезбеђење, имао је своју плату, зарађивао је новац. Нисмо давали месечно, него повремено. Моја и примања моје супруге, имамо месечно око 260.000 динара и не можемо да их потрошимо, не идем по кафанама, не коцкам се. Дајемо деци, Тањи нарочито у овој ситуацији.

Тужилац: Јел занте и један детаљ о томе где је радио ваш зет?

Никитовић: Никада га нисам питао, нити ме је то интересовало да га питам у којој фирми ради или кога обезбеђује.

Судија: Помињали сте да породица Марка Миљковића живи у Швајцарској и да су и они помагали, ко живи од његове фамилије у Швајцарској?

Никитовић: Мислим да је стриц и шира породица, мислим да ради грађевинске послове и добро зарађује. Јел могу нешто да кажем. Унуци ме нон стоп питају "када ће да ми врате паре из касице", не могу да им објасним да је та њихова мала штедња поступак прања новца. Супруга и ја три године уназад идемо на одмор с унуцима, јер моја ћерка због поступка не може.

Тужилац: Та касица није предмет овог поступка.

Судија је потом сведока док је излазио из суднице упозорила да не може да маше зету, као и да не може он да подноси предлог да се Тањи Миљковић укине забрана напуштања земље.

Следећа је као сведок у судницу ушла Илинка Никитовић, мајка Тање Миљковић и ташта Марка МИљковића. Мајка Тање Миљковић одлучила је да искористи законско право да не сведочи у поступку против ћерке и зета.

Сведок о Мирку Којићу и Марку Миљковићу

Следећи је у судницу позван сведок Милован Николић. На питање судије да ли познаје некога, сведок је слегнуо раменима и рекао "не видим никога".

- Познајем Марка Миљковића - одговорио је сведок Николић.

Судија: Како сте му се срдачно јавили, рекла бих да нисте у завади?

Николић: Нисмо.

Николић је, иначе, позван као сведок пошто је са Миљковићевим дедом, Миладином Миљковићем, закључио уговор о купопродаји стана у Левској.

- То је сигурно грешка, уговор сам закључио са Мирком Којићем. Он ми је довео човека, ког ја не познајем, и направили смо уговор о купопродаји. Миладина Миљковића сам срео када смо потписивали купопродајни уговор.

Тужилац: Одакле познајете Марка Миљковића?

Николић: Био је у друштву Мирка Којића, Марко Миљковић је био дете у то време, никада ја ништа са њим нисам радио. Ја сам послован човек, радио сам станове у Димитрија Туцовића, Марко је некада са Којићем био у друштву.

Тужилац: Јел вам Којић позајмљивао новац?

Николић: Па, кад сте у грађевини увек вам фали новац. За те паре које сам узимао од њега, ја сам му после продавао станове. Никада Миљковић није присуствовао када сам од Којића позајмљивао новац.

Подсетимо, Мирко Којић који је кум Марка Миљковића и нестао је у фебруару 2020. Сведок-сарадник у поступку против Вељка Беливука и Марка Миљковића за седам убистава, Срђан Лалић, пред судом је испричао да му се Миљковић хвалио да је убио Којића и да је рекао "који сам ја краљ, убио сам три кума".

Тужилац: Откуд је Мирко Којић познавао Миљковића?

Николић: Није познавао само Миљковића. Имао је само речи хвале за Марка Миљковића. Више пута је чак рекао: "Што ми Боже ниси дао таквог сина".

Судија: Јесте ли знали да ли је Миладин Миљковић, ког је довео Марко Којић да закјучите уговор, знао да је деда Марка Миљковића?

Николић: Мени је тада Марко Миљковић, да не будем груб према њему, небитна фигура. Нисам то тада знао.

Ташта у бањи

Такође, Јавно тужилаштво за организовани криминал терети и Беливукову ташту, Снежану Ђорђевић, да је учествовала у прању новца.

Снежана Ђорђевић данас се није појавила у суду, а адвокат Дејан Лазаревић навео је да је она у Селтерс бањи код Младеновца, на рехабилитацији и да ће тамо највероватније бити месец дана. Тужилац Предраг Ћетковић предложио је да се поступак против ње раздвоји, како би били саслушани сведоци који су дошли.

Сведок: Беливук је купио плац

Као први сведок у судницу је ушао Виктор Хорват. Судија га је одмах на почетку питала да ли познаје некога од оптужених.

- Са ове даљине, тешко да некога препознајем - одговорио је Хорват судији, уз образложење да је оптуженичка клупа на којој седе три брачна пара, далеко у односу на говорницу за којом он сведочи.

Хорват је, према наводима оптужнице, склопио са Бојаном Беливук уговор о продаји плаца у Врчину, за који се наводи да је исплаћен новцем зарађеним од криминала.

- Дао сам агенцији специјализованој за продају плаца, документа за продају плаца у Врчину за 10.000 евра. Пронашао је купца, није ми рекао ко је, то продавца обично и не интересује. Ја сам се од 1999. бавио некретнинама, то је рутинска ствар. Договорили смо се да се видимо код нотара, када је све уговорено. Била је трансакција као свака друга. Тамо, код нотара смо се нашли, тада упознајем господина Беливука и његову супругу. Разговор је био пријатан и коректан, уобичајен за такву врсту трансакција - посведочио је Хорват.

На питање тужиоца, шта је рекао агент ко је купац, Хорват је одговорио да је "несумњиво да је купац био Беливук, али да је желео да се плац води на супругу".

- Не могу свих детаља да се сетим, али успут је речено да ће плац да буде на њу. Не знам да ли ми је то рекао агент, или неко други. То су мени били технички небитни детаљи - рекао је продавац плаца и додао да је за то добио 10.000 евра.

- У уговору је била друга цена, ја сам за то добио 10.000 евра. То је била уобичајена пракса, то је плац који објективно вреди толико, али није градска грађевинска површина, него је пољопривредно земљиште, што значи да ће у управи прихода, по њиховој скали, да оцене да вреди око 4.000, 5.000 евра. Нисам свесно и намерно учествовао у обмани државе, јер свакако држава порез наплаћује по тржишној, а не по цени из уговора. Мислим да је чак и порез преузео купац - рекао је сведок због чега је у уговору стајала друга цена, а онда наставио да говори како је "Беливук био пријатан и љубазан":

- Атмосфера је била толико пријатна и опуштена да сам се осећао да чак не морам да бројим паре које ми је дао, толико је био френдли - наставио је сведок.

Тужилац је сведока питао ко је дао новац за плац.

- Новац је био у кешу, дао ми је господин Беливук. Ми смо седели и ћаскали док се уговор радио. Потписали смо, добио сам коверту, чак нисам имао потребу да бројим новац, на основу деценија у некретнинама. Агенту сам платио провизију, новац однео у банку и положио на свој рачун - рекао је сведок и на поновно питање тужиоца који је износ стајао у уговору, одговорио да је у уговору писало 4.500 евра.

- Понављам, то је уобичајена пракса - рако је сведок Виктор Хорват.

На питање браниоца брачног пара Беливук, адвоката Дејана Лазаревића, да ли је по њему све било легално кратко је одговорио:

- У основи да. Уобичајено је да се брачни парови договарају на кога ће да гласи уговор.

(Курир Хроника)