ВОЛИМ ДА РАДИМ И МУШКЕ ПОСЛОВЕ, ИСПИЛАМ ДРВА, ОМАЛТЕРИШЕМ… АКО САМ У ШТАЛИ, ТО НЕ ЗНАЧИ ДА СЕ НЕ СРЕЂУЈЕМ Тамара је мајка седморо деце и жена змај, породица срећно живи у забаченом селу

Тамара и њен супруг имају седморо златне деце, четири сина и три кћерке, живе и раде у селу Башча код Рожаја. Природа је ту прелепа, али и сурова, међутим Тамара и њена породица баве се пољопривредом и не жале што нису пошли за светлима града. Стуб куће свакако је отац, али Тамара као права жена и мајка је та која држи „све под конац“. Није лако, каже ова тридесетшестогодишња жена, али је лепо.

- Мој радни дан почиње сваки дан око пола шест и траје до неких 11 увече, док деца не легну да спавају. Бавимо се пољопривредом, имамо око 40 говеда, педесетак оваца, прасиће, кокошке, зечеве, кучиће и мачиће, Има много посла, ја волим да радим и мушке послове, па ми није страно да испилам дрва, нешто омалтеришем, ставим плочице, прича за РИНУ ова жена змај.

Рођена је у Подгорици, али се убрзо са својом породицом пресеила у село Миоска код Колашина, а удала се јако млада са 15 година и дошла у село Башча. Двадесетједну годину касније дом Гаровића богатији је за седморо деце. Јована (19) је студенткиња Учитељског факултета у Никшићу, Вучета (15) је ученик Економске школе у Рожајама, затим Јован, Урош, Маргита, Ања и Андреј. Они су понос својих родитеља, а ова породица може да послужи као прави пример у читавом региону. Слоге, љубави, посвећености и пожртвованости под њиховим кровом не недостаје.

- Заједнички обављамо све послове. Деца помажу онолико колико могу, али имају и они своје радне задатке. Старији причувају млађе и тако у круг, као и у свакој вишечланој породоци. Ја сам се удала млада, нисам завршила школу, али сада из ове перспективе заиста се не кајем. И на селу може пристојно да се живи од свог рада, иако треба пуно труда. Продајемо месо, сир, радимо напорно али смо задовољни, каже Тамара.

Гаровићи су уз свој рад и труд почели да реновирају свој дом, али ипак због великих трошкова нису успели баш све сами, а тада им је у помоћ прискочила надалеко позната Хуманитарна организација “Срби за Србе”.

- Завршили смо кућу уз њихову помоћ и то у доба короне. Заиста смо им захвални и увек ћемо бити, што су нам помогли онда кад је било најпотребније, прича ова мајка седморо деце.

Ова млада хероина претходних месеци постала је и прави хит на друштвеним мрежама, на ТикТоку и на Инстаграму прати је на десетине хиљада људи, а њени снимци неретко су вирални.

- Мени је занимљиво да тако снимим шта радимо, окачим на друштвене мреже. Много људи ме подржава и прати, из Србије из Босне и Херцеговине. Телефон ми је сада стално при руци, да могу да снимим, после кад имам времена ја то качим. Сада ће зима, мање посла у пољу и на њиви, па ћу имати времена и за друштвене мреже. Људима који не живе на селу су моји садржају занимљиви, драго ми је што могу са њима да поделима тај наш начин живота, а нашим комшијама и људима који иначе живе на селу сви ови послови око стоке и на имању, верујем да су мање занимљиви.

Како каже, никада свој живот у селу Башча не би мењала за живот у граду. У Подгорицу иде кад јој дозволе обавезе, да посети своју браћу и сестре који живе у главном граду Црне Горе. Ова вредна жена показује да уколико се нешто жели, може се пронаћи времена за све.

- Ако сам у штали или њиви, то не значи да не волим да се средим, да одем код фризера или код козметичара. Кад је добра организација све може да се стигне и кад имате вољу. То је оно што је најважније. Супруг и ја се трудимо да све те праве вредности пренесемо и на нашу децу. Најбитније нам је да буду добри људи, вредни и поштени, све остало је мање важно, закључује Тамара.

РИНА