ОДРАСТАЊЕ УЗ ЛЕГЕНДУ СТАРЕ ДАМЕ: Војводина уништи Хајдук 6:1, па Сплићани на рукама носе до воза фудбалере из Новог Сада
Радомир Крстић је легенда ФК Војводина и фудбалер са највише наступа у историји клуба – чак 613.
Протеклог викенда, на дан његовог рођења, Воша је позвала у госте Крстићеве наследнике. На „Карађорђе“ су стигли унук и праунук, Александар и Теодор Николић.
– Тешко да ће тај рекорд неко оборити с обзиром на садашње тенденције у свету фудбала. Уз то је и трећи стрелац у историји клуба, асистенције тада нису бројали, па не знамо који је у тој категорији – уз осмех почиње разговор унук Александар.
Уз деду је почела и његова прича с одласцима на стадион.
– Одрастао сам на стадиону. Одлазио са дедом на дружења ветерана, његова генерација су људи мог детињства. Памтим чувену причу о одласцима у кафану „Ловац“ у којој никада није наручио 10 ћевапа. Увек је било 7,9,11… Није ми рекао зашто, али остало ми је то у сећању. Гледао сам деду уживо док је играо на Ветернику мали фудбал, доведе ме и са стране пратим све. Познавао сам све те људе, као и његову генерацију омладинаца које је тренирао, то су нам све били и кућни пријатељи. То су нека најсвежија сећања, а она се везују за нашу Војводину.
Значај Војводине у породици је непроцењив.
– Учени смо сви од почетка да навијамо за клуб из свог града. Монографија Војводине, издата поводом 100 година клуба, стоји нам у дневној соби, то је „икона“. Мени је незамисливо да не будем на стадиону… Када се скупимо ми из друштва идемо и на гостовања. Доживео бих као лични пораз да мој син навија за неки други клуб, али уверен сам да се то неће догодити. За све нас је Војводина једна једина.
Једну анегдоту, коју му је испричао Радомир, добро памти:
– У оно време на доста гостовања су ишли возом и то су биле вишесатне вожње, које су се препричавале годинама. Једна од занимљивијих сцена десила се у Сплиту. Чувени меч са Хајдуком, било је то велико ривалство у том периоду… Победили смо их у гостима 6:1, а начин на који су играли деда и другови био је још импресивнији. Они су потом у свлачионици чули неку огромну буку од стране навијача, уплашили су се, јер треба да изађу да оду до железничке станице, није им било свеједно. Међутим, навијачи Хајдука били су толико одушевљени игром Војводине да су желели на рукама да однесу фудбалере Воше до железничке станице и зато су дошли до свлачионице. То су онда и урадили.
Морамо да се докопамо Европе
Крстићев наследник прати сваки меч са источне трибине и верује да долазе бољи дани.
– Ту сам годинама. Жао ми је што када су се дешавали неки успеси, који су могли да повуку клуб на горе, увек све то брзо прође и следи пад. А, имамо капацитет, инфраструктуру, име, навијаче, ма имамо све. Морамо да се докопамо Европе, то мора да буде примарни циљ, јер само тако можемо да одскочимо. Сећам се када се тражила карта више за „Карађорђе“, памтим Вердер, Атлетико… Верујем да ће опет доћи то време – закључује Александар Николић.
Уживао у раду с младима
Између играчке, тренерске и функционерске каријере, није било дилеме шта је легендарном асу било најдраже.
– Имао је огроман број пријатеља и познанстава. Ценили су га као човека, пре свега, а потом због свега што је радио у фудбалу. У једном моменту каријере био је и генерални секретар Фудбалског савеза Југославије, али од свега што је радио – најдраже му је било када је тренирао децу. Педагогија је била његова струка и често ми је причао како је највише уживао у раду са најмлађима.
