У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „ХЕРЦЕГОВИНА” Тај каменити крај богате историје и одлучних људи
Промоција монографије „Херцеговина” проф. др Бранка Баља и проф. др Јова Радоша одржана је у Историјском архиву града Новог Сада, у организацији Удружења „Срба из Херцеговине и пријатеља у Србији”.
Осим аутора, на скупу, који је окупио велики број посетилаца, говорили су и председник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији др Божидар Миловић, рецензент проф. др Жељко Вучковић и дугогодишњи председник омладине удружења Бојан Миленић, док је модераторка програма била проф. Јелена Лакић.
Зашто и како је покренута иницијатива за оснивање удружења Срба из Херцеговине у Новом Саду и Војводини и како је текао пут од настанка жеље да се напише монографија о раду Удружења, па све до њене реализације, говорио је др Миловић, захваливши свима који су учествовали у изради тог дела. Том приликом присутне су подсетили и на речи епископа Николаја Велимировића, који је својевремено рекао: „Ни сиромапније земље, ни већег богатства у карактерима! Ни мање земље ни већег броја правих људи”, као и на изјаву Милоша Црњанског: „Херцеговина је, изгледа, срце наше земље и лепота тела тамо је дивна и општа”, али и наводе Јована Цвијића: „Добио сам утисак да ове Динарске Србе не може савладати никаква земаљска сила.”
Овом монографијом славимо и чувамо дух једног од најчудеснијих крајева наше отаџбине, Херцеговине и њених народа (проф. др Јово Радош)
– Први човек заслужен за чињеницу да је монографија угледала светло дана један је од аутора, проф. др Бранко Баљ, који нас је подсетио да је етика воље жеља, а жеља аутора је да оставе младима запис и монографију стварану 33 године – истакао је на промоцији други аутор проф. др Јово Радош. – Овом монографијом славимо и чувамо дух једног од најчудеснијих крајева наше отаџбине, Херцеговине и њених народа. Херцеговина, тај каменити крај између Јадранског мора и планинских врхова Маглића и Зеленгоре, између Неретве и Требишњице, у себи носи богату историју, храброст и одлучност својих људи. Не каже се случајно за Херцеговину: „Сав свијет насели, себе не расели”.
Н. Х.