СТОТИНЕ ХИЉАДА ВЕРНИКА ИСПРАТИЛО ГА НА ВЕЧНИ ПОЧИНАК Навршава се 15 година од смрти ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
Православље је у нашој земљи захваљујући њему васкрсло. Данас се навршава 15 година од упокојења патријарха Павла.
Сахрањен је у порти манастира Раковица, а тог 15. новембра 2009. године процењује се да га је од Саборне цркве до манастира Раковица испратило на стотине хиљаде верника.
Патријарх Павле један је од омиљених српских патријарха. На чело Српске православне цркве дошао је у децембру 1990. године као 44. патријарх по реду, а у народу још живи прича о његовој скромности и истинољубљу. Упамћен је по мудром вођењу Цркве у тешким временима, али и по томе што је верујућ народ често могао да га среће у градском превозу и у шетњама од Славије до Калемегдана. Патријарх Павле, рођен као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца, био је значајна личност Српске православне цркве. Током свог живота, бавио се и научним радом, а нека од његових објављених дела су Монографија о манастиру Девич, беседа Живот по Јевандељу и Молитве и молбе.
За време његовог патријарховања, основано је неколико епархија, као и Академија СПЦ за уметност и конзервацију. Враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет постао је део Универзитета. Такође, обновљене су значајне верске институције, као што су Богословија на Цетињу, Духовна академија светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу.
Патријарх је завршио основну школу у родном месту и гимназију у Тузли, а затим је студирао Медицински факултет, који је напустио како би се посветио теологији. Богословију је завршио 1936. године, а потом и Богословски факултет у Београду. 1948. године замонашио се у манастиру Благовјештење, где је добио име Павле. Следећих година, уз све духовне службе, као сабрат манастира Рача и професор у Призрену, убрзо је постао јеромонах, протосинђел, а затим и архимандрит. 1957. године изабран је за епископа рашко-призренског, где је остао 33 године, све до избора за патријарха.
Патријарх Павле је био одликован бројним медаљама, укључујући Орден Немање и Орден Карађорђеве звезде, а 2005. године постхумно је именован за почасног председника Фонда за Косово и Метохију.