Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

УСКОРО ЈОШ ЈЕДАН „ДЕЗИРЕ” ПОЗОРИШТА „ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ” У СУБОТИЦИ Неговање препознатљивог имиџа

12.11.2024. 11:08 11:25
Пише:
Из представе „Сељачка опера” Народног позоришта у Сарајеву
Фото: НП Сарајево промо

“Позориште је победа” гласи слоган овогодишњег фестивала савременог позоришта “Дезире” који од 19. до 24. новембра организује Позориште “Деже Костолањи” у Суботици.

Неки од највећих позоришних хитова, као и неки потпуно непознати домаћој публици, поново ће бити на репертоару фестивала који је постао права посластица за позоришне сладокусце.

Па, на пример, Фестивал ће да отвори нова представ Јожефа Нађа, “Пун месец”, коју је продуцирао Атеље 3+1 из Париза. Мало је рећи да је то светска ексклузива, коју “Дезире” због близине Јожефа Нађа својим поетичким круговима ( и реци Тиси) има већ дуго времена. 

Студио “К” из Будимпеште извешће “Чудан преображај Пруденше Харт” у режији Данијела Ковача. Удружење мађарских критичара ову представе је прогласило најбољом независном продукцијом у Мађарској прошле сезоне.

Београдско драмско позориште гостује са представом “Човек слон” Кокана Младеновића, а Народно позориште Сарајево са представом “Сељачка опера” Белче Пинтера, на музику Бенедека Дарваша, у режији Андраша Урбана. “Човек слон” поред познате теме обрађиване у науци, медијима и уметничким делима, полази од ауторског текста Димитрија Коканова “Оглед о проблемима репрезентације у позоришту”. “Сељачка опера” је једно од најпознатијих дела позоришне трупе Беле Пинтера, за чије представе се увек тражи карта више у Будимпешти. Реч је о музичко-сценском делу изузетно сатиричког карактера, које је постављано на сцену и код нас, у оквиру репертоара Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз.

Продукција „Фиге“ из Будимпеште гостоваће са представом “МИЛФ”, у режији и кореографији Кристијана Герђеа. Ко год је био редован посетилац Фестивала, зна да су Герђеове кореографије веома сензуалне и сексуалне.

Академија уметности Тргу Муреш (Румунија) ће извести представу “Аритмија - љубавна несрећа између Будимпеште и Вашархеља” Жофије Мухи. Реч је о представи студената завршне године студија глуме, на препоруку кореографа, плесача и професора Академије уметности Нови Сад Денеша Дебреија. 

Ми смо срећни

Ми смо и даље срећни. С јако пуно рада остварујемо овај Фестивал. Није нам најбогатија година. Далеко смо од тога. Причао сам да је Град Суботица помагао Фестивал са 4,5 милиона динара, а кад смо кренули, поре 16 година, са 6 милиона. Јако је све скупо и пуно рада улажемо, одричући се пуно ствари, и надамо се да ћемо “Дезире” једном довести на сигурно. И ја сам смешан сам себи, али свеједно, са оптимизмом идемо даље - поручио је поводом новог издања Андраш Урбан, уметнички директор Фестивала “Дезире”.

Суботичка публика на овогодишњем “Дезиреу” имаће прилике да види и најновију представу Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаза, “1981” Томија Јанежича. Највећи куриозитет је што је та представа једна од дванаест које Томи Јанежич креира као позоришну серију од 1972-1983, а још једним би се могло назвати то што у њему играју највеће глумачке звезде позоришне сцене Војводине и Србије, предвођене Јасном Ђуричић, Борисом Исаковићем и Ароном Балажем.

На “Дезире” долазе и представе “Јенки Роуз” Слободана Обрадовића, у режији Милоша Лолића (Београдско драмско позориште) и “Ајхман у Јерусалиму” Јернеја Лоренција (Загребачко казалиште младих). Милош Лолић је за представу “Јенки Роуз” добио Стеријину награду за режију, а на истом фестивалу “Ајхман у Јерусалиму” је испраћен стојећим овацијама. 

Од пратећих програма, “Академија Дезире” поново ће понудити радионицу позоришне критике. Разговараће се о тумачењу представа и томе како се перципира позориште, како да се о њему пише. По имиџу Фестивала, биће још препознатљивих промоција књига, концерата, пројекција филмова и дружења публике са извођачима.

И. Бурић

Извор:
Дневник
Пише:
Пошаљите коментар