АЛАРМАНТНО!!! Гојазност се одомаћила и код деце. Овој болести не треба тепати да је реч о ухрањености. Одговорна је и за смртоносне болестии

Др Снежана Половина навела је да је сваки други грађанин Србије или предгојазан или гојазан. 

Она је у изјави за Танјуг навела да гојазност данас поприма облик пандемије, имајући у виду да је захватила више континената, те да, нажалост, ни Србија не заостаје за тим подацима.

"Гојазност је озбиљна болест која је узрочник многих других болести које скраћују животни век, смањују квалитет живота и доводе до високог степена инвалидности. Сваки пети грађанин је у том смислу угрожен, јер је гојазан", упозорила је она.

Др Пловина истиче да их посебно забрињава значајан пораст броја деце која имају проблем са гојазношћу.

"Више је тај проблем заступљен код дечака, него код девојчица. Познато је да је гојазност у другој години живота предзнак да ће та особа бити гојазна и после 35. године живота. То су све особе које су у ризику од свих других болести до којих гојазност доводи", навела је она.

Узрок за пораст гојазности, др Половина види у разним факторима, између осталог савременог начина живота, мањка физичке активности и нездраве исхране. 

"Најмање је заступљена генетика као разлог гојазности. Има ту много материја које ми уносимо у организам, свесно или несвесно, а које утичу на наш ендокрини систем, а уносимо их кроз храну, воду и различите козметичке препарате. Али, превасходно, унос калоричне хране и недовољно кретања", рекла је она.

Каже да је проблем са гојазношћу најзаступљенији од периода адолесценције па до ране старости.

"То је радно способно становништво које због предгојазности изостаје са посла и продуктивност је мања. Често се јавља депресија, јер ако су скинули тежину, па вратили мисле да су неуспешни и онда та депресија води ка губитку воље за кретање, за здравим начином исхране", рекла је она.

Ендокринолог др Мирјана Шумарац Думановић рекла је за Танјуг да ће на симпозијум "Гојазност, метаболички синдром и предијабетес" учествовати предавачи различитих специјалности.

"Гојазност је капија за бројне друге коморбидитете као што су дијабетес, кардиоваскуларна обољења, шлог, стерилитет, масна јетра... тако да биће говора о свим тим темама. Страни гост који нам долази из Бразила ће бити присутан са једном модерном темом, примени вештачке интелигенције у борби са гојазношћу", истакла је она.

Додаје да симпозијум организује Удружење за превенцију и лечење гојазности и метаболичких поремећаја и Српска академија наука.

"Ми се овога пута нећемо бавити превенцијом, ми ћемо више говорити о тим различитим смерницама које треба да користимо у лечењу гојазности, да бисмо могли да је третирамо суштински као и друге хроничне болести", поручила је она.

Наглашава да је код лечења гојазности велики проблем и ефикасност терапије, те да због тога терапијске опције треба да се мењају, и да се лекар понаша као и приликом лечења других хроничних болести, попут хипертензије.

"Гојазност је јако одговорна за појаву дијабетеса и кардиоваскуларних обољења, јер преко две трећине особа које умиру од кардиоваскуларних болести су гојазни, а преко 80 одсто оних који имају бло које кардиоваскуларно обољење имају исто проблем са гојазношћу", навела је др Шумарац Думановић.

Она је указала на то да је истовремено потребна едукација, како грађана, тако и медицинских радника и лекара, јер је, према њеним речима, за лечење гојазности потребан мултидисциплинарни приступ.

"Наравно да све креће од лекара опште праксе, а за неке теже случајеве то су пацијенти које треба послати у наш мултидисциплинарни Центар за лечење гојазности који је препознат и од стране Европске асоцијације за гојазност као центар који је способан да се бави том делатношћу", рекла је она.

Танјуг