(ФОТО) МЕСНИ ЛОБИ ИЗГУБИО НА СУДУ Дозвољено давање "месних" назива биљним производима
Пре неколико дана је донета једна врло значајна пресуда Европског суда правде (ECJ – EU Court of Justice) која би требало да стави тачку на дебату око права произвођача биљних алтернатива да своје производе означавају називима традиционално везаним за производе од меса.
Европски суд је на овај начин дао зелено светло да производи биљног порекла могу да наставе да се означавају као „бургери“, „стејкови“, „кобасице“ и сл. Пресуда каже да све док су састојци и ознаке да су у питању plant based производи јасно истакнути и не доводе потрошаче у заблуду, земље у оквиру ЕУ не могу да ограниче или забране употребу ових „месних“ назива.
Иначе, у неколико земаља ЕУ су последњих неколико година у току правне дебате или поступци чији је циљ да се забране термини као што су „веге бургери“ или „веганске кобасице“ за означавање биљних месних алтернатива. Тако је Француска 2021. донела закон о забрани коришћења ових назива за plan based производе под изговором да би потрошачи могли бити доведени у заблуду. Након оштрих реакција на спорни француски закон, он је прослеђен Европском суду правде који је својом пресудом коначно ставио тачку на цео спор. Њоме је утврђено да, уколико нека земља није законски доделила одређена имена plant based алтернативама месу, произвођачи могу без ограничења користити уобичајене називе које потрошачи разумеју како би рекламирали своје производе.
Суд је такође подвукао да је заштита потрошача увек на првом месту и да било каква маркетиншка пракса која их може довести у заблуду свакако може бити ограничена постојећим законима.
Откуда противљење да биљни производи носе познате „месне“ називе?
Аргумент plant based сектора је да је коришћење уобичајених назива, као што су „бургер“, „шунка“, „кобасица“, „сланина“ и сл. олакшава прихватање нових plant based производа од стране потрошача. Наиме, тако се лакше превазилази она баријера „страха од непознатог“ која у психологији потрошача представља препреку ка усвајању нових производа.
Из истог овог разлога се месна индустрија опире оваквој пракси управо да би заштитила своје приходе и доминантан положај на тржишту. Они покушавају да plant based конкурента законским забранама и зачкољицама доведу у неравноправан и подређен положај, јер би били натерани да своје иновативне производе маркетирају под потрошачима потпуно непознатим називима, који их не асоцирају ни на шта што воле или познају.
Победа за plant based сектор
Важна пресуда европског суда се сада тумачи као победа за plant based сектор који све више добија на популарности широм ЕУ. Тако ће иницијативе о забрани коришћења „месних“ назива за биљне алтернативе које су већ покренуте у правним системима Италије, Белгије и Пољске, довести сада ове земље на климав правни терен након јасно израженог става ЕУ законодавства.
Како пише Plant Based/Telegraf.rs дебата око означавања хране када су у питању супарнички сектори са производима животињског и биљног порекла није нова у оквиру ЕУ. Тако је 2017. исти Европски суд правде пресудио да термини везани за млечну индустрију, као што су „млеко“ или „путер“ могу бити коришћени искључиво за означавање производа који садрже млеко животињског порекла. Тако смо добили биљне алтернативе млеку које носе називе „напитак од соје“ или „овсени напитак“, а неки су се мало и "поиграли" терминологоијом и креирали брендове биљних млека који носе називе „Нилк“ и „Силк“ (уместо „милк“- млеко).
Међутим, за разлику од млечних производа, законодавци ЕУ одбијају да уведу сличне забране када су у питању називи који се односе на производе од меса. Тако је 2020. године Европски Парламент гласао против законског предлога да се употреба назива као што су „бургер“ и „кобасица“ ограничи искључиво на производе који се праве од животиња.
Препознавање реалности да потрошачи све више траже одрживије и етички прихватљивије производе
Пресуда Европског суда правде ће бити значајан подстицај за развој plant based бизниса, као и за потрошаче који већ желе да смање потрошњу меса и траже одрживије и етички прихватљивије производе. Сматра се да је ова правна победа за plant based сектор логична последица препознавања реалности и трендова на тржишту, јер како популарност ових производа међу потрошачима расте, јасно је да и правни оквир мора да се прилагоди. ЕУ је свакако послала јасну поруку да plant based храна има право да се равноправно такмичи на тржишту, користећи познате термине и називе које потрошачи разумеју.