ШОКИРАЋЕТЕ СЕ, ЈАСНА ЈЕ САМОХРАНА МАЈКА ШЕСТОРО ДЕЦЕ Ево како је направила бизнис у стотинама МИЛИОНА ЕВРА
- ’ајд´ кад сам се ја мучила, па не мора он... Па ево ти нека луда кола... Кад ја нисам имала, да ти имаш... И то јесте тај наш српски фазон у васпитању да ми нешто омогућимо некоме без размишљања како ће то да се одрази на дечју психу, сазревање и васпитање... - речи су мајке сада шесторо деце, Јасне Станивук, која је деведесетих, у то време као самохрана мајка троје, сама својим радом, и то управо у Србији, створила фирму и бизнис који данас вреди 150 милиона евра!
Једна је од најуспешнијих бизнис жена у региону, а кренула је деведесетих кад су жене у пословном свету у Србији биле реткост.
Како? Њена биографија за наше услове звучи готово холивудски невероватно јер смо такве животне сценарије гледали углавном на филму како се од нуле постаје милионер.
И поред тако крупног преокрета, Јасна је остала жена која чврсто стоји на земљи са здраворазумским резоном некога ко није одрастао у изобиљу и богатству.
- Ја знам жене које не раде а имају домаћице, спремачице и нон-стоп су по салонима... Мени је то жао, каже Јасна додајући:
- Ја не сматрам да новац квари људе, али врло брзо покаже какав је неко. Мени је лепо што сам жена у бизнису, имала сам све привилегије, имам свој интегритет и нисам кокетна особа што значи да нисам имала проблеме те неке врсте... Жене и мушкарци јако лепо сарађују и нема тог судара тестостерона, каже Јасна додајући да често имате јако способне људе у фирми али да неће да преузму одговорност јер се боје последица.
Мишљења је и да кад људи зараде пуно пара, они почну да сматрају да им припада веће парче неба него осталима, а на питање "склапање послова у кафани", изричито и одсечно одговара са великим "не".
Формалности не воли, нити персирање и каже: Имам ја кућно васпитање и персирам док ми се не каже да не персирам. Али инсистирам, нарочито у послу, да нема персирања кад се ради са мном. Али ја радим са људима и изнад себе, тако да поштујем правила.
Идеја је била на бази неких тренутних потреба, тада је била хиперинфлација и ја сам врло брзо схватила да је брзина пословања најважнија за успех у бизнису... Била сам довољно млада и луда да уђем у нешто што нисам баш најбоље познавала. Ја тад нисам имала никакве паре и тадашњи пословни партнер дао ми је на одложено плаћање, дао ми је ту неку робу за одређену категорију пацијената и баш због те брзине успела сам да вртим ту неку целу причу док сам успут учила посао... Убрзо ми се придружила колегиница која је данас на позицији директорке и нас две смо биле све, биле смо спремачице, магационери, шофери, финансије, комерцијала...
Јасна каже да су јој родитељи радили у државним предузећима и да је она само зграбила прилику која јој се пружила а тад је била апсолвент на ДИФ-у, значи никакве везе с послом у који је ушла.
Факултет је, вели, завршила, дипломирала, иако јој ни тај факултет, нити та диплома није била потребна. Тад је иза себе већ имала озбиљан бизнис и двоје деце: Каже, немам један дан стажа у тој струци.
- Дипломирала сам из зависти, срела сам једну колегиницу и рекла кад може она, могу и ја... То ми је био тежак период, дању сам радила, поподне сам спремала храну, водила децу на спортове, ноћу учила...и то је баш била агонија, каже Јасна додајући да је била халапљива јер је хтела све а опције су биле или да нема посао, или да нема децу или да нема диплому, а то није долазило у обзир.
- Мислим да су људи све размаженији данас, нису ни приближно вредни и организовани као некад, додала је и подсетила како се у време њеног бизнис почетка курс динара мењао неколико пута дневно а кад се пензија прими, била је буквално вредност једне поморанџе, а људи су се сналазили тако што су узимали чекове и плаћали на одложено.
Како мајка шесторо деце усклађује породицу, приватан живот и мултимилионски бизнис?
Каже да је јако захвална људима из свог домаћинства који јој помажу јер да нема њих не би могла да ужива у тој својој деци иако није, додаје, од оних жена или мајки које дођу па не знају за кућне послове... Ја спадам у особе које перу судове, кувају, укључују машину за веш али појединим радним данима то неко одради за мене, али викендима ја се самодисциплинујем и вежбам карактер и даље.
- Ја мислим да човек не сме да подивља, мени је то јако бахато... Имам пуно помоћи али трудила сам се да не занемарујем своје присуство са децом и моја политика је да после посла ја идем кући - ја не идем по кафанама, кафићима, дружењима, то сви знају. Имам границу породица и посао, али то нисам могла у старту, а томе могу да посведоче моје прво двоје и треће дете јер сам се ја борила за егзистенцију... Морала сам да привређујем јер сам их самостално издржавала, била сам самохрана мајка. Али сам се и тада трудила... Да сад постројите моје шесторо деце овде, свако би ме описало на другачији начин јер сам са сваким од њих била другачија... вероватно. Једно сам ја сада, а друго сам ја са двадесет и нешто година... Када сам била неиспавана, радила ненормалне сате...
- Фирма има 31 годину а ја сам из зоне преживљавања изашла тек пре десетак година и није све било преко ноћи, објашњава свој пословни успех.
Какви се проблеми у васпитању јављају код деце богатих родитеља?
- Пре пар година сам срела једног момка из прошлости и каже он... Да ти кажем, ти си увек причала да ћеш имати минимум петоро деце и неку своју фирму, тако да сам имала ту неку своју визију... Превише размишљања ужасно је опасно, да покушате да предвидите шта ће бити за неколико година, то је немогуће... Ако имате такву филозофију, онда не треба ни почињати, каже Јасна.
На почетку њен радни дан је био дуг - устајала је пре 5, да себе спреми, подигне децу, водила их у вртић, радила, па се врати да их покупи из вртића, ишла с њима у набавку, кувала, водила на активности.... - Тако се вртео дан за даном, а опис посла ми је тада био све...
Данас, њен радни дан изгледа готово исто јер њен најмлађи син иде рано у школу: Ја се спремим, њега спремим, доручкује и на послу сам већ око 7. После посла одрадим тренинг и кући сам до 16... И јако волимо да се дружимо код куће и долазе нам гости увече, кувамо, спремамо...
- Кад смо глумили свет, радно време нам је било од 9 до 5, а клијенти зову већ од 7. Кад су кренули да раде од 7, спавалице су се мало побуниле али су породични људи били одушевљени радним временом од 7 до 3 јер им остаје времена за породицу, посебно лети кад је дуг дан па могу лепо да се организују.
- Моја деца кад су била мала уопште нису знала чиме се ја бавим... Кући не носим посао, није да не пошаљем поруку а моји сарадници су ме добро упознали и знају да ме то иритира и не пишу ми... Систем и без мене функционише апсолутно...
- Децу кад сам рађала, много су проводили са мном у пословном окружењу, прво сам радила из стана, онда од куће. Кад сам кренула да радим из канцеларије, деца су много долазила и раније сам одлазила кући, сећа се Јасна која је подсетила на жене у Југославији које су имале породиљско од само 3 месеца, радиле у фабрикама, рађале, кувале, ишле у набавку...
- Најстарије двоје деце ја сам усмеравала и они кажу да је то била велика грешка пошто сам их терала да иду на школовање у иностранство и то су ми јако замерили а ја сам баш мислила да је то феноменално за њих... Друге две ћерке овде су се школовале а моје пето дете жели да оде на студије у иностранство, али жели средњу да заврши овде.
- Мислим да су сва моја деца добри људи, школовани, добро образовани и самостални... И мени троје деце већ раде, ништа слично као ја, што се тиче пословних каријера, никог нисам усмеравала и сматрам да свако себи треба да бира пут да не било пребацивања о наметању.
- Нико није показао иницијативу да уђе у мој бизнис... Код једног детета то је одмах одбијено... То мене не занима, то нисам ја...
Курир