ПАД НАТАЛИТЕТА КОД КОМШИЈА СЕ НАСТАВЉА У Хрватској прошле године рођено најмање деце од 1991.
ЗАГРЕБ: У Хрватској је прошле године рођено најмање деце од 1991. године, а животни век је за три године краћи од ЕУ просека, подаци су Хрватског завода за јавно здравље (ХЗЈЗ) о природном кретању становништва у 2023. години.
У Хрватској је, према тим подацима, прошле године рођено 32.170 деце. Хрватска се иначе у последње три деценије убраја у ниско наталитетне земље - 1997. године, на пример, у тој земљи је рођено 55.501 дете, 2000. било је 43.746 новорођених, а од 2013. и уласка Хрватске у ЕУ тај је број пао испод 40.000 и континуирано наставио да се смањује.
Прошле године је, према истим подацима, пао и морталитет - било је 51.275 умрлих, 5.704 мање у односу на 2022. Стопа природног прираштаја била је негативна и износила је -5,0, односно било је 19.105 више умрлих него рођених.
Негативни природни прираштај имају готово све жупаније, с тим да је најгоре у Личко-сењској, Приморско-горанској и Карловачкој, а најбоља је ситуација у Међимурској жупанији.
Према подацима Еуростата, за мушкарце очекивано трајање живота порасло је са 74.6 на 75.4 година, док се за жене бележи пораст с 80.8 година на 81.8 година.
Очекивано трајање живота у Хрватској за три године је краће од ЕУ просека, па је тако проше године у Хрватској тај просек за оба пола био 78.6 година, а у ЕУ 81.5 година, преноси Хина.
ХЗЈЗ је објавио и извештај о побачајима у здравственим установама у 2023., према којем је евидентирано 3015 легално индукованих побачаја, односно 9,3 побачаја на сто порођаја. Број побачаја у прошлој години у Хрватској био је за 23 мањи у односу на 2022. годину.
