Министар Весић о новом Правилнику: Физичка и правна лица имају рок од шест месеци да своје пословање ускладе са овим документом

Весић је појаснио да је Правилником прописана процедура предвиђена Законом о планирању и изградњи према коме је достављање документа о кретању и складиштењу грађевинског отпада неопходан услов за добијање употребне дозволе.

"То значи да ће инвеститор пре добијања употребне дозволе морати да докаже да је грађевински отпад предат овлашћеном оператеру. Ова обавеза се односи на инвеститоре којима је решење о грађевинској дозволи издато после 4. августа прошле године, а истовремено је протекао и рок од шест месеци од ступања на снагу овог Правилника", рекао је он, саопштило је Министарство.

Напоменуо је да је, будући да у Србији, у свим јединицама локалне самоуправе, још увек нема изграђених депонија, направљен један изузетак, те инвеститор - уколико у окружењу од 50 километара у односу на локацију изградње објекта не постоји лиценцирани оператер постројења за третман, односно складиштење отпада - нема обавезу да уз захтев за издавање употребне дозволе приложи документ о кретању отпада, али је у обавези да достави изјаву о тој чињеници, коју проверава орган надлежан за издавање употребне дозволе.

Истакао је да ће примена Правилника знатно смањити број нелегалних депонија грађевинског отпада, које се налазе углавном поред путева, што ће бити и важан допринос комуналном реду и заштити животне средине.

"У наредном периоду, као министар надлежан за ову област, донећу нове прописе којима ће бити регулисане обавезе коришћења одређеног процента рециклираног грађевинског материјала приликом рехабилитације, реконструкције и изградње путева", навео је Весић.

Правилник прописује и да се, уз захтев за издавање решења о грађевинској дозволи, посебној дозволи за извођење припремних радова, привременој дозволи, решења о одобрењу за извођење радова, као и решења о рушењу, односно уклањању објекта, односно дела објекта, прилаже и решење о сагласности на План управљања отпадом, које је прибављено у складу са Уредбом Министарства заштите животне средине, изван обједињене процедуре.

План управљања грађевинским отпадом сачињава се када се радови изводе на објектима категорије Б, В и Г, а власник објекта пре почетка извођења радова на уклањању објекта или дела објекта писаним путем обавештава, односно упознаје извођача радова са општим подацима о објекту који се руши, врсти материјала од којих је саграђен, времену изградње објекта и другим подацима који су релевантни за поступање са грађевинским отпадом који настане рушењем објекта, у циљу сачињавања плана управљања грађевинским отпадом.

На основу ових података и непосредног увида и експертизе, извођач радова сачињава план управљања отпадом у току извођења радова на рушењу, односно уклањању објекта, односно дела објекта.

Уз захтев за издавање дозволе о рушењу, односно уклањању објекта, инвеститор прилаже и решење о сагласности на план управљања грађевинским отпадом у току извођења радова на рушењу, односно уклањању објекта, односно дела објекта.

"То значи да ступањем на снагу овог Правилника успостављамо обавезу инвеститора да, уз захтев за издавање грађевинске дозволе приложи и сагласност Министарства заштите животне средине на План управљања објектом, а та обавеза постоји и детаљно је описана и за рушење објекта", рекао је Весић.

Такође, Правилник предвиђа и да инвеститор, по прибављању сагласности на план управљања, тај план доставља извођачу радова, а извођач радова у периоду извођења радова - од пријаве радова до издавања решења о употребној дозволи, на градилишту чува План управљања грађевинским отпадом и примењује све мере које су у њему садржане.

Одговорни извођач радова уписује одговарајуће податке из плана управљања грађевинским отпадом, у складу са одредбама подзаконског акта којим се уређује садржина и начин вођења грађевинског дневника.

Такође, власник грађевинског отпада привремено складишти отпад на градилишту на коме је настао, до завршетка грађевинских радова, а најкасније до подношења захтева за издавање употребне дозволе, у складу са Планом управљања грађевинским отпадом.

Ако у току извођења радова настане опасан отпад, за чије постојање се није знало у време сачињавања Плана управљања грађевинским отпадом, извођач и стручни надзор обустављају радове и о тој чињеници обавештавају инвеститора, грађевинског инспектора и инспектора надлежног за послове заштите животне средине.

Министар је указао и да се поновна употреба опасног грађевинског отпада као грађевинског материјала, по завршеном процесу деконтаминације, уређује посебним прописима о управљању отпадом и стављању одређених производа на тржиште, а ако се тај грађевински материјал користи за изградњу објеката, то ће бити посебно наведено у техничкој документацији која се прилаже уз захтев за издавање одговарајућег управног акта пред надлежним органом.

Физичка и правна лица, која имају права и обавезе по овом Правилнику, имају рок од шест месеци да своје пословање ускладе са овим документом.

"Управљање отпадом кључни је елемент циркуларне економије, Правилник нам је веома важан јер детаљно прописује обавезе инвеститора и свих других учесника у поступку изградње или рушења објекта, међу којима је било много оних који о отпаду нису водили рачуна. Недопустиво је да се грађевински отпад одлаже како коме падне на памет, јер се тиме озбиљно угрожава животна средина. Томе ћемо сада стати на пут", поручио је Весић.

tanjug/dnevnik.rs