(ФОТО И ВИДЕО) У ФЦ „ВУЈАДИН БОШКОВ“ ВЕТЕРАНИ ВОЈВОДИНЕ УГОСТИЛИ ВРШЊАКЕ ИЗ УМАГА: Лопта спајалица покиданих веза

 Неоптерећени резултатским императивима, још мање наслеђем дешавања деведесетих, на фудбалском терену дефинисали су везу која их повезује и одређује њихове животне садржаје. У вртлогу модерног живота, где се чини да су све везе пролазне, лопта им је послужила као подсетник на снагу и вредност правих пријатеља. У различитим дресовима, али са јединственом жељом да надокнаде изгубљено време на размеђу миленијума, они су сведоци трајних пријатељстава, која одражавају дубину и богатство веза које живот обликују.

-Ово је тек један у низу сусрета које је Секција ветерана ФК Војодина организовала ове године – вели некадашњи стандардни играч новосадског суперлигаша Мићо Врањеш. – Ретке су прилике да смо ми домаћини таквих сусрета. Овога пута, захваљујући иницијартиви нашег пријатеља, директора „Шератона“ Новака Бојанића, прихватили смо могућност да у Центру „Вујадин Бошков“ угостимо вршњаке из Умага, где Новак, баш као и у Новом Саду, ужива углед успешног пословног човека. 

Ветерани Војводине радо су виђенио гости на обележавању јубилеја клубова у региону, од мариборског Похорја у Словенији, до Куманова у Македонији. На иницијативу некадашњег члана Вошиног омладинског погона, бачкопаланчанина Новака Бојанића, који се у трећем добу фудбалски активирао у Умагу, оживела је и веза са истоименим хрватским клубом, чији сениори заузимају друго место у четвртом степену такмичења у хијерархији хрватског фудбала. 

-Пословни ангажман у Хрватској и фудбалски нерв у мом бићу приближили су ме клубу у Умагу, где сам редовни члан ветеранске екипе – рекао је Бојанић. – Логично је било да покушам да спојим моје две фудбалске љубави једним овако лепим сусретом, за који сам сигуран да је тек прва карика у ланцу који ћемо заједнички да искујемо у годинама које следе. Предстоји нам реванш, на пролеће у Умагу, када ћемо да учврстимо нашу везу успостављену овде. 

Претварајући жељу у намеру Бојанић је брзо пронашао истомишљенике на фудбалским половима своје спортске каријере. Сагледавши како пријатељске поруке могу на спортском терену да оснаже давно покидане везе, у „трећем полувремену“, које је уследило у једном новосадском угоститељском објекту, атмосфером заједништва, чије је исходиште на лопти успостављено, емитовали су осећања које речи често не могу да опишу. На крају, тек да бисмо имали комплетан увид у сусрет ветерана Војводине и Умага, рецимо да су Новосађани, упркос вођству гостију, победили са 7:1, головима Боривоја Филиповића и Мића Врањеша по два, док су по један гол постигли Душан Станишљевић, Мирко Чегар и Драган Стојисављевић. 

Текст и фото: Л.Бакмаз