(ФОТО, ВИДЕО) ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ У ДОМУ ЗДРАВЉА „ЛИМАН“ И НА ИНСТИТУТУ У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ Анемија је окидач за кардиоваскуларне болести, број пацијената све већи

У Дому здравља „Лиман“ пацијенти могу да ураде лабораторијске анализе, односно праћење тумор маркера и контролу дијабетеса (хемоглобин А1ц), да приме сезонску вакцину против грипа, а код интернисте могу да обаве кардиолошки преглед који подразумева ЕКГ, мерење притиска и преглед самог пацијента, као и уролошки преглед (анамнестички и преглед у смислу уролошких тегоба).

- Кардиолошке болести су водећи узрок оболевања и код нас и у свету, доста пацијената већ зна за те тегобе, тако да оне нису новооткривене – објаснила је интерниста и начелник Специјалистичке службе Дома здравља „Нови Сад“ Олгица Јукић Неатница. – Углавном је најчешћи проблем хипертензија. Тегобе код кардиоваскуларних болести могу бити потпуно неспецифичне у смислу главобоље, брзог замора и слично, а исто тако је и са шећером и малокрвношћу.  Ми бисмо волели да дођу и млађи, који немају времена за редовне прегледе. Превентивни прегледи не би требало да буду контрола већ познатог стања, али ко год дође код нас, биће прегледан.

На Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици организовани су кардиолошки прегледи, који подразумевају сликање ЕКГ-а, мерење артеријског крвног притискa, анамнестички део, односно разговор са пацијентом и процену о томе да ли, у односу на симптоме, има елемената за кардиоваскуларна обољења, као и основну лабораторијску дијагностику, која обухвата мерење вредности шећера у крви, масноћу (холестерол и триглицериди) и комплетну крвну слику.

- Анемија је окидач за кардиоваскуларне болести – потврдила је помоћница руководиоца Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Војводине доцент др Татјана Миљковић. – У односу на то шта видимо приликом ове врсте скрининг-прегледа, процењујемо да ли је потребна допунска кардиолошка дијагностика, у смислу неинвазивних кардиолошких прегледа, а након обављања истих, проценимо да ли је потребна додатна корекција саме терапије или упућивање на инвазивне процедуре. Одзив је велики, што није необично с обзиром на чињеницу да су кардиоваскуларне болести на глобалном нивоу водећи узрок обољевања и смртности. Такав је стил живота и, колико год побољшавали дијагностику и терапију, имамо све већи прилив пацијената код којих откривамо кардиоваскуларна обољења. Добро је да пацијенти имају свест о томе да би требало да оду на овакве врсте прегледа и да срце не мора увек да боли и не мора увек да има неки јасан симптом. Артеријска хипертензија је масовно заступљена међу становништвом, а када да своје прве клиничке симптоме, може већ да буде у склопу озбиљне компликације, зато је то потребно максимално превенирати.

Б. Павковић