ЗАМРЗНУТ У ВРЕМЕНУ ДВОРАЦ У ФРАНЦУСКОЈ КРИЈЕ ТАЈНУ ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ Отишли су на Титаник и никада се нису вратили, унутра све као пре једног века (ФОТО/ВИДЕО)
Запуштени дворац датира из 19. века, а лоциран је у департману Нијевр, у централној Француској.
Последњих година, обилазе га бројни урбани истраживачи, док њихови снимци откривају опремљене собе са старинским теписима и намештајем, уметничким делима, посуђем, дечјим играчкама...
Све је, наравно, прекривено дебелим слојем прашине, а дворац изгледа као да је замрзнут у времену.
У Француској постоји много напуштених, велелепних здања, али ово изазива посебну пажњу. Зашто? Зато што се повезује с трагедијом некада највећег прекоокеанског брода.
Тиктокер, који се представља као @deserted_places, обишао је оронулу грађевину и показао је милионима својих пратилаца.
Он тврди да је дворац некада био у власништву норвешког бизнисмена Енгелхарта Корнелијуса Остбија, који је заслужан за његову луксузну трансформацију.
Тиктокер приказује простране собе, ходнике и степениште, затим лонце и тигање у кухињи, књиге у радној соби које чекају да буду прочитане, док нас упознаје са занимљивом историјом.
Наводи да су Енгелхарт и његова ћерка Хелен путовали првом класом на Титанику, пошто су се укрцали у Шербуру. Свако је имао своју кабину, где су се налазили када је брод ударио у санту леда.
Уплашени и збуњени, попели су се у чамац за спасавање. Међутим, Енгелхарт се вратио у кабину да узме топлију одећу и тада га је ћерка последњи пут видела живог, преноси Експрес.
@deserted_places exploring the castle of the victims of the titanic! 🤩 @Ramy IG:pimpmycamel #abandonedplaces #abandonedhouse #abandoned #cave #fyp #horrortok #viral ♬ original sound - Deserted.places
Његово тело је касније нађено и транспортовано у амерички град Провиденс, где је била “база” ове фамилије. Тамо је сахрањен 11. маја 1912. године.
Преживела ћерка је преузела део очевог бизниса, а исте године је отпутовала у Немачку. Из одређених разлога, морала је да се склони, па је преко Енглеске завршила у САД.
Током Другог светског рата, поново се обрела у Европи, тачније Белгији, али је морала да бежи пред немачким бомбама. До краја живота је остала у Провиденсу и радила као волонтер у локалној болници.
Сахрањена је 1978. године поред оца и, како тврди тиктокер, никада није изнова посетила дворац у Нијевру.
