ГЛУМИЦА НИНА СЕНИЧАР машта о томе да сними ФИЛМ О КОЊИЧКОМ СПОРТУ! Заиграла успешну банкарку па признала: „Улогу Новосађанке нисам могла да одбијем”

Популарна Новосађанка тумачи успешну банкарку Јовану Лалић из Новог Сада, која је посвећена својој каријери, али се изненада заљубљује у главног јунака - бившег ватерполисту Петра - чувара у ноћном клубу, који, како би спасао свој ватерполо клуб од пропадања улази у велику „игру”. У гламурозној хаљини, љупка и расположена за разговор, Нина Сеничар открила је за „Дневников” ТВ магазин на новосадској премијери филма, одржаној у биоскопу Арена Синеплекс, нешто више о овом најновијем домаћем остварењу и поделила утиске са самог снимања. За почетак разговора присетила се како јој се, већ на првом састанку који је имала са ауторима, допала идеја да се снима филм у њеном родном граду. 

– Мени се Алекса Балашевић јавио када још није имао ни сценарио, када су имали само синопсис филма. Он и Виктор Савић су ме звали да ми причају о овом пројекту. Ја сам била мало скептична, морам да признам, јер нисам знала како ће то на крају да изгледа. Колико пута неко има идеју за филм, па се од тога ништа не деси... И, заиста, Алекса ме је пријатно изненадио, јер је успео да окупи јако добро екипу. Почев од нашег режисера Тодора Чепканова, који је, заиста, као и остатак екипе, феноменалан. То се онда уобличило у једну лепу причу. Онда је коначно био готов и сценарио. И када ми је рекао да ћу да глумим Новосађанку, заиста то нисам могла да одбијем. То је заиста једна велика част. Свидела ми се прича и наравно то што снимамо у Новом Саду – рекла је за „Дневников” ТВ магазин глумица Нина Сеничар, која је, будући да има искуство рада у Холивуду, истакла да би се и странцима допала њихова спортска драма. – Филм и продукцијски заиста јако лепо изгледа. Прелепе су те панораме Новог Сада. Нећу да звучим превише као искључиво Новосађанка, али ми имамо прелеп град, који није толико приказан у филмовима и серијама. То је по мом мишљењу велика грешка. Нови Сад је прелеп и има толико дивних места за снимање.  Ово је једна разгледница Новог Сада, поред тога што је то једна спортска драма у чијем су фокусу борбе у рингу. Било је божанствено само гледати те прелепе пределе попут Петроварадинске тврђаве и Спенса. То је један велики плус за овај филм. 

Има доста локација у Новом Саду које могу да послуже као добра локација за снимање - Дунавски парк, Дунавска улица, по мом мишљењу најлепша на свету, мој коњички клуб „Граничар”, који је изван Новог Сада, Штранд...  Могло би да се сними још десет филмова на различним локацијама и не би било довољно

Нина Сеничар је у разговору за наш лист истакла и да јој је само снимање овог филма било лакше јер је као главног партнера у кадру имала Виктора Савића са којим је приватно добра пријатељица годинама. 

– Ми имамо диван однос, блиски смо. Много је лакше радити кад се приватно двоје људи познаје, поготово када глумимо пар. Било је заиста лако. И успут смо се супер проводили и кад нисмо снимали. Имали смо дивну екипу и снимали смо у Новом Саду, Сремској Митровици и другим градовима и свуда смо имали породичну атмосферу. Константно је била добра атмосфера, сви смо долазили са осмехом на лицу. Било је, наравно, и напорно. Снимали смо ноћу, било је напорно поготово за њих који су се заиста борили у рингу.  Ја сам те сцене из ринга само гледала, нажалост, али можда убедим Алексу да се то промени следећи пут (смех). Пуно је уложено времена, зноја, труда и свега осталог. Није било лако, али смо се одлично проводили – признала је Нина Сеничар. 

Иначе, ово није била прва велика филмска премијера за Нину Сеничар у њеном родном Новом Саду. Први пут је прошетала црвеним тепихом пред „својима” још 2017. године када су промовисали филм „Проклети пас” у којем је играла. Ипак, признала је да јој је веома драго што се после толико година вратила у овај биоскоп, за који је вежу прелепе успомене. 

– Мало ми је потрајало док се нисам вратила (смех). Прошло је доста  година од прве премијере у овом биоскопу, али увек је лепо вратити се у „Арену Синеплекс”. У овом биоскопу сам одрасла. Сваки викенд сам долазила овде и гледала филмове уз кокице. Неке дивне успомене ме вежу за ово место. Тако да увек ми је пуно срце када сам ту, генерално када сам у Новом Саду, а поготово у овом биоскопу – казала нам је глумица и признала да, нажалост, нема прилику да током боравка у родном граду, посети и омиљени биоскоп. – Искрено да вам кажем, баш дуго нисам била у овом биоскопу приватно да погледам неки филм. Последњи пут сам вероватно била 2017. године када је била премијера „Проклетог пса” у Новом Саду. 

За крај разговора признала нам је да је њен живот „веома хаотичан”, па тешко, попут главног јунака филма „Мегдан: Између воде и ватре” проналази мир. 

– Највећи мир одмалена осетим када сам на коњу. Одмалена се бавим јахањем и тај мир који осећам када сам на коњу не могу да поредим ни са чим другим – нагласила је Нина Сеничар и додала да би волела да се у будућности у Србији сними неки филм који би био посвећен управо коњичком спорту, којем је као мала била посвећена. – Мој сан је да снимим филм у ком јашем и који, генерално има неке везе с коњима, али видећемо да ли ће ускоро нешто тако да се реализује. Можда успем да убедим Алексу да тако нешто снимимо. Шалим се, али зашто да не?  То је предиван спорт и треба о њему снимити и документарне и игране филмове. 

В. Бијелић