ЛЕГЕНДЕ О ЧУДОВИШТУ НАЛИК КОЊУ
ШТА КРИЈУ ДУБИНЕ НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ВЕШТАЧКОГ ЈЕЗЕРА У КОМ ЈЕ НЕСТАО ПУК ВОЈНИКА? Има ПЛУТАЈУЋА ОСТРВА, и ЛЕГЕНДУ О СТРАШНОМ ЧУДОВИШТУ
Окарактерисан као природно добро прве категорије, Предео изузетних одлика Власина се под заштитом надлежних институција налази почев од 2006. године. Поред тога што је једно од Рамсарских подручја, овај предео има и национални и међународни изузетни значај.
Као круна Власинске висоравни и заштићеног подручја издваја се Власинско језеро.
Иако је настало вештачким путем, Власинско језеро стоји раме уз раме са многим природним језерима. Обиље живог света, занимљива легенда о настанку и феномен плутајућих острва су основне особености овог језера.
Специфичности највећег вештачког језера у Србији
На површини од око 16 квадратних километара се простире Власинско језеро, па се зато и сматра највећим језером у нашој земљи које је настало вештачким путем, наводи „Википедија“.
И то није једино по чему је ово језеро посебно. Будући да се налази на 1.213 метара надморске висине, то се сматра и језером које има највишу надморску висину у целој нашој земљи.
Окарактерисан као природно добро прве категорије, Предео изузетних одлика Власина се под заштитом надлежних институција налази почев од 2006. године. Поред тога што је једно од Рамсарских подручја, овај предео има и национални и међународни изузетни значај.
Тресетна острва су заслужна за још једну особеност Власинског језера, будући да се у њему налазе и ова, такозвана плутајућа или пловећа острва, али и стална, односно она острва која не плутају језером. Острва названа Страторија и Дуги Дел важе за најпознатија међу њима.
Настанак језера
Половином прошлога грађена је брана на месту, на коме се некада налазило Власинско блато. Заправо је у питању била тресава, која је уједно била и извориште реке Власине.
Управо због тога што је тресет на том подручју преовладавао, настала је мочвара, која се простирала у око 20 километара дугом кањону. Местимично се ту могао видети чак и живи песак.
На дан 09. априла 1949. године је почело пуњење језера, које је завршено пет година доцније.
Изузев реке Власине, слив језера чине и реке Чемерчица, Јерма и Стрвна, као и Лисинска, Божичка и Љубатска река.
Легенда која и данас живи
Због тога што су многе домаће животиње, али и цео пук бугарске војске једноставно нестали на том подручју, Власинско језеро прати и једна легенда. Према њој, животиње и бугарске војнике прогутало је мистично чудовиште које живи на дну језера.
Међутим, од када је изграђена брана, како истиче „Википедија“ чини се да нико више није видео ово чудовиште, које је личило на коња, односно бика. Кажемо односно, јер се легенда ту не завршава.
И док се најпре помиње огромно чудовиште налик коњу, постоји и прича о појављивању воденог бика, који је живео у језерским водама. Али тај водени бик није био страшан, већ је најављивао неке лепе догађаје. Заправо је примећено да су људи имали прилике да виде воденог бика баш непосредно пре него што се догодило нешто значајно у историјском смислу.
Тачније, онда када су Срби успевали да се изборе против различитих освајача, па је у том смислу појављивање воденог бика из Власинског језера било тумачено као добар знак и најава неких позитивних догађаја.
(Ona.rs)