ПОЧЕО НАЈВЕЋИ КАРДИОЛОШКИ САМИТ У СРБИЈИ Уживо пренос интервенција из престижних европских центара 

Ове године учествује 56 међународних и око 100 домаћих предавача и експерата. Поред бројних кардиолошких новина, размене искуства и знања, на конгресу ће бити презентоване и најновије европске препоруке за лечење кардиолошких болесника. На тај начин Србија ће бити прва земља где ће их аутори и носиоци препорука представити стручној јавности, након што су званично промовисане у августу на Конгресу Европског удружења кардиолога у Лондону.

„Синергија“ се традиционално одржава девети пут ове године и замишљена је да олакша размену идеја и искустава кроз међусобну дискусију и демонстрацију случаја уживо, са крајњим циљем побољшања бриге о пацијентима у региону југоисточне Европе. Да би се то постигло, годишњи састанак „Синергија“ традиционално окупља професионалце са Истока (Индија, Кина и Јапан) и Запада (Европа, Северна и Јужна Америка), као и из земаља нашег ширег региона, укључујући Бугарску, Босну и Херцеговину, Хрватску, Грчку, Мађарску, Северну Македонију, Црну Гору, Румунију, Србију и Словенију. Отуда и основни мото Синергије: „Исток сусреће Запад у Србији“.

Ове године, посебно место посвећено је иновацијама у модерној кардиолошкој пракси, где ће комбинацијом преноса уживо из престижних европских центара и демонстрацијама нових технологија из Универзитетског клиничког центра Србије, представити актуелне правце развоја кардиологије.

- Наш научни програм је у духу самог назива конгреса, конципиран као синергија знања интервентних и неинвазивних кардиолога и кардиохирурга. Прва и суштински можда најважнија целина се односи на новине са европског конгреса кардиолога у Лондону. Биће представљене нове Европске препоруке за лечење хроничног коронарног синдрома, артеријске хипертензије, као и за лечење болесника са атријалном фибрилацијом. СИНЕРГИЈА ће у оквиру свог традиционалног регионалног курса из интервентне кардиологије, који се одржава током оба конгресна дана, понудити низ сесија у којима ће признати међународни експерти из Европе и Азије дискутовати о новинама на пољу комплексних коронарних интервенција уз УЖИВО преносе случајева ових процедура из Кине, Норвешке и Универзитетског клиничког центра Србије. Ове године посебно место посвећујемо иновацијама у модерној кардиолошкој пракси тако да ће премијерно бити изведена процедура плућне артеријске денервације из сале за катетеризацију УКЦ Србије. Такође, уживо ће моћи да се прате комплексне коронарне процедуре, као и перкутано лечење валвуларних обољења, и то уживо преносима перкутане замене аортног залиска из Тулуза у Француској и реконструкције митралног залиска из Мајнца у Немачкој. – објашњава академик проф. др Горан Станковић, директор Клинике за кардиологију УКЦС и организатор „Синергије.

На конгресу ће свакако бити речи и о атеросклеротској кардиоваскуларној болести (АСКВБ), у светлу нових препорука за дијагностику, лечење и  превенцију хроничног коронарног синдрома. Овај синдром представља прогресивно и озбиљно стање чак и у клинички асимптоматским фазама јер може да доведе до нежељених догађаја, инфаркта миокарда или смрти. Управо из разлога што се данас зна да пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести и ове препоруке сугеришу испитивање профила липида код свих пацијената са суспектним хроничним коронарним синдромом у оквиру процене ризика и избора одговарајуће терапије. Водичи препоручују да пацијенти са хроничним коронарним синдромом, с обзиром на врло висок кардиоваскуларни ризик, треба да имају ниво ЛДЛ холестерола испод 1,4 mmol/l., а у случају поновног васкуларног догађаја унутар 2 године упркос терапији циљ је нижи, и износи испод 1,0 mmol/l. Охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који може да се промени.

Циљне вредности ЛДЛ холестерола у секундарној превенцији кардиоваскуларне болести су јасно дефинисане, али се ретко достижу у рутинској клиничкој пракси, јер пацијенти нису на адекватној терапији. Такође, услед неусклађености референтних вредности липидних параметара са кардиоваскуларним ризиком на лабораторијским извештајима, пацијенти су склони самоанализи истих на основу којих самостално процењују да ли су здрави или болесни. Због тога је од изузетне важности да се на свакој контроли пацијената са хроничним коронарним синдромом мери ниво ЛДЛ холестерола и коригује терапија статином у максималној дози коју толерише, са циљем снижавања нивоа ЛДЛ холестерола испод 1,4 милимола по литру, као и редукција за више од 50% у односу на почетне вредности, пре започињања терапије. Међутим, ако се само потентним статином не постигне жељени ефекат, додаје се терапија која спречава ресорпцију холестерола. Ако се и комбинованом терапијом не постигне ефекат, предлаже се додавање иновативне терапије, која се даје поткожним ин‌јекцијама и делују преко ензима ПЦСК9. Том тројном терапијом се практично ниво холестерола у преко 85 одсто случајева може довести у референтне вредности предложене новим европским водичем.