ЗАВРШЕНИ ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ДАНИ У ТИТЕЛУ Сеоска слава - прилика за сусрете различитих генерација
ТИТЕЛ: Мештани Титела имали су прилику да у оквиру одржавања Великогоспојинских дана, у свом месту читаве недеље уживају у различитим културним, спортским и забавним активностима.
Обележавање сеоске славе, Велике Госпојине протекло је у веселом духу и у самом Тителу се окупио велики број људи, како Титељана који више не живе у свом месту, тако и гостију из других места, градова и општина.
Великогоспојински дани отворени су ликовном колонијом и изложбом експоната „Поклон од срца” локалног АКУД –а „Јован Поповић”, а у наставку програма је пројектован документарни филма „Феудвар – један дан са археолозима”, који је присутне упутио у богато историјско и археолошко наслеђе ове општине. Дане су касније испунили турнири у тенису, фудбалу, боћању, дечји карневал и радионице и представе за децу, као и предавање „Православље – вера радости”, организовано у тителској православној цркви. Велику пажњу гостију привукло је отварање сталне поставе „Сведок брдо” у склопу Установе за заштиту природе „Тителски брег”. У новом простору намењеном за упознавање туриста са различитим предметима пронађеним на Тителском брегу и његовој околини, запослени у овој установи провели су све госте кроз неколико миленијума и том приликом им показали сво културно историјско благо ове општине.
Седам дана празновања у Тителу закључено је концертом на тргу, који је окупио велики број људи из ове општине, а како каже један од посетилаца, увек је лепо посетити ово место за сеоску славу.
– Као неко ко је одрастао у Тителу и касније отишао да живи у Новом Саду, користим сваку прилику да посетим своје место, поготово за време празника, јер тада могу да видим све своје пријатеље, родбину и познанике и да са њима попричам. Слава је идеална прилика за то, јер смо тада сви ту, у Тителу, и не може да се деси да прођемо кроз центар а да не сретнемо неког друга из школе или пријатеља ког нисмо видели годинама. То је лепота ових окупљања, тако је сваке године и надам се да ће тако бити увек – прича један четрдесетогодишњи Титељанин, који је, како кроз осмех каже, „на привременом раду у Новом Саду”.
С. Кнежевић