ОСЕЋАМ СЕ СВОЈОМ МЕЂУ СВОЈИМА Зејна je кума овогодишњег Београд Прајда
БЕОГРАД: Недеља Прајда одржаће се од 2. до 8. септембра у Београду, а кума овогодишњег Београд Прајда биће певачица Зејна Муркић, најавили су данас организатори на конференцији у Медији центру.
Зејна је казала да се налази међу људима који се боре за нормалне ствари.
"Осећам се својом међу својима. Преносимо неку лепу енергију и нешто што је мени апсолутно нормално", рекла је Зејна.
Истакла је да позив да буде кума Прајда био изенађење.
Директор Београд Прајда Горан Милетић изјавио је да ће током Недеље Прајда отварање великог броја престава, изложби, дебата, и разговора посвећених људским правима, као и журки.
"Све ово је важно не само за ЛГБТ заједницу него и за све грађане Београда и Србије", навео је Милетић.
Он је прецизирао да ће шетња у оквиру Прајда бити 7. септембра од 16 часова, из парка Мањеж, Немањином улицом до Владе Србије, затим улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Скупштине Србије, те назад у парк Мањеж где ће бити одржани концерти.
"Прошле године направили смо искорак у односу на све prеthodnе године, било је мирније и опуштеније", рекао Милетић и додао да је било више људи.
Он очекује да и ове године шетња протекне једнако мирно и опуштено.
"Немамо ниједан разлог да верујемо да неће бити тако, сада две недеље пре почетка Недеље поноса", навео је Милетић.
Ове године Београд Прајд се одржава под слоганом "Понос су људи".
Међу осам захтева овогодишњег Прајда јесу да се усвоји Закон о истополним заједницама и брза и адекватна реакција државних органа али и јавна осуда представника власти на говор мржње и злочине мотивисане мржњом према ЛГБТ заједници.
Такође се тражи и извињење свим грађанима Србије који су пре 1994. године били судски и на друге начине прогоњени због своје сексуалне оријентације и родног идентитета.
Захтева се и усвајање Закона о родном идентитету и побољшање здравствених услуга за транс особе, експлицитно препознавање ЛГБТ у локалним акционим плановима, као једну од посебно осетљивих друштвених популација, образовање и едукација младих о сексуалној оријентацији и родном идентитету, као и есплатна и лако доступна преекспозициона и постекспозициона профилакса.
Тражи се и да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да по хитном поступку изврши стандардизацију услуге Теренски сарадник.
Ана Петровић испред удружења "Да се зна" рела је да Закон о истополним заједницама није најбитнији захтев али да јесте први услов да би ЛГБТ популација имала поруку и да би грађанима било јасно да су сви једнаки.
"Закон о родном идентитету је можда и битнији. Без јединственог закона о родном идентитету ми и даље учествујемо у дискриминативној политици према транс и родно небинарним особама, које морају такође да се сналазе кроз разноразне процедуре, проводе кроз разноразне законске неправилности, присиле и то се посебно односи на медицинску транзицију", навела је она.
Петровић је казала да је ситуација о безбедности ЛГБТ заједнице знатно гора него прошле године, наводећи да се то не види само по броју случајева који су пријављени и које је евидентирало удружење Да се зна, већ и по начину на који су напади извршени и по местима где се дешавају.
"Ми смо се вратили сигурно три корака уназад у један моменат за који смо мислили да се више никада неће десити, а то је небезбедност на улицама, у свакодневном животу", казала је она.
Она је истакла да је у прошлој години евидентирано 85 случајева насиља према припадницима ЛГБТ популације, а годину пре тога, када је у Београду одржан Еуропрајд, евидентирано је чак 94.
"Увек је, готово пола од тога, мотивисано насиљем, то је хомофобијом и трансфобијом, ти напади су директни физички напади са тешким телесним последицама. Ове године смо имали и можда најтежи случај полицијске бруталности, иако имамо и случај из 2022. године испред Палате Албанија, али и овај случај из фебруара ове године је свакако најтежи случај полицијске бруталности који је учињен у приватном простору, који је био инвазиван и неправилан од самог почетка", рекла је Петровић.
Кума овогодишњег Прајда Зејна је закључила конференцију оцењујући да су захтеви Прајда основна људска права, а да су закони потребни.