УЗ ШАЛУ И ПАУЗЕ У ХЛАДОВИНИ НИШТА НИЈЕ ТЕШКО Ево како достављачи преживљавају врело новосадско лето
Лето ове године неподношљиво је топло, толико да се у подне на улицама ниједан случајни пролазник неће пронаћи.
Зато у то време понајвише видимо оне који морају да буду напољу, оне којима је посао да нама удовољавају – достављаче.
Мали предах им је јуче пак донео Свети Илија Громовник који је бацио кишицу на град и тиме га мало расхладио, премда је она било краткотрајна.
На питање како се расхлађују у овим врелим данима, један достављач нам је одговорио кроз шалу да, када пролази градом, бициклом јурне кроз добро познату фонтану на углу Јеврејске улице и Булевара Михајла Пупина. Други наш саговорник се на то надовезао и рекао да је подношење високих температура за свакога индивидуално и да њему оне и не представљају неки велики проблем.
– Када има посла, ни врућина не смета толико, свакако је лакше достављати лети него зими – рекао је наш суграђанин који бициклом прелази Нови Сад уздуж и попреко када је то потребно, пожаливши нам се како, иако је напољу јако топло и нико не би да изађе из куће, посла никад мање није било.
Како су нам саговорници рекли, не помаже им ни то што сада доста средњошколаца и студената тражи неко занимање током ова три месеца, па им се чини да је достављач поприлично „идеална” професија. Управо због тог мањка муштерија и вишка радника, посла нема.
Проблем за њих представља и саобраћај. Гужве су велике, пажња возачима попушта, пешаци не гледају куда иду. Достављачи зато морају да буду хитри и обазриви како би сачували себе, поруџбину и бицикл.
– То је страшно, стварно. Пешаци, аутомобили па чак и голубови могу да поремете саобраћај – рекао је достављач и додао како голубови у последње време и праве највећи проблем јер се баш они највише мувају по бициклистичкој стази и то у већем броју.
Упркос свим проблемима са којима се достављачи сусрећу ових дана, док смо разговарали са њима шала и осмеха није фалило. Утисак је да им ништа не пада толико тешко када направе паузу у хладу где се друже и ћаскају.
С. Стефановић