НЕБО СЕ СМРКАВА, ОБЛАЦИ СТИЖУ СА СЕВЕРА Ево где можемо очекивати СУПЕРЋЕЛИЈСКЕ ОЛУЈЕ, ВЕТАР, ХАОС И ГРАД
Крај јула и почетак августа део су године када су грмљавински процеси и олује врло активне над нашим подручјем. Србија је током прошлогодишњег, али и досадашњег дела лета у више наврата била на удару снажних грмљавинских олуја, а неке од њих су прерасле и у суперћелијске.
Разорне олује направиле су огромне материјалне штете. У Србији су највише страдали северни предели земље, пре свега Војводина и то део према граници са Хрватском, јер је већина суперћелијских олуја до тих предела дошла са територије Хрватске и Словеније.
Данашњи дан биће веома нетабилан, а касније после подне и увече уз пљускове са грмљавином, биће идеалних услова и за настанак израженијх грмљавинских непогода са градом, олујним ветром и врло обилним пљусковима. Неке од олуја могле би да прерасту и у суперћелијске, али сама локација где се очекују непогоде може се одредити свега сат-два раније.
Нормално ненормалне за ово доба године
Иако као опасне, ове појаве сматрају се природним и уобичајеним за ово доба године.
Чак и при израженијим грмљавинским процесима не треба да се диже паника, већ је потребно да се становништво прилагоди временским условима, као и да се прате обавештења и упозорења надлежних и државних служби на потенцијално опасне временске појаве. Најосновније је да се при невремену или опасној метеоролошкој ситуацији на првом месту пронађе безбедни заклон, а уколико се нађемо у саобраћају, да се услови вожње прилагоде актуелним временским условима и стању на путу.
У највећем броју случајева олује, па и суперћелијске олује формирају се у Словенији, на северном Јадрану, у подножју Алпа и на северу Хрватске и онда наставе пут истока, при чему следећа на удару буде Србија.
Највећи број тих олуја или уђе изнад југозападне и западне Србије или преко Војводине.
У првом случају на удару се прво нађу Подриње и Колубарски округ, од градова Ужице, Ваљево, Косјерић, Нови Пазар или Ивањица, а олује потом наставе пут ка североистоку.
У другом случају што је чест случај био прошлог и овог лета је да суперћелијске олује продру у Србију преко Војводине, односно са севера Хрватске и из Славоније. Тада се први на удару нађу Бачка Паланка, Апатин, Сомбор, Шид и Нови Сад, а потом друга места источније.
Има и изузетака као што је јучерашњи дан, па је јака олуја настала над Банатом и директно погодила Зрењанин и околину.
Сезона грмљавинских нестабилности на подручју Србије је у топлом делу године, односно од априла до октобра. Највећа честина је крајем пролећа и почетком лета, односно током маја и јуна, али су и јул и август такође идеални за настанак, али уз мању честину у том делу лета и године.
Како настају ове олује
Суперћелијске олује потпуно су природна појава, које су се редовно догађале и у прошлости, а сам њихов настанак и да ли ће их бити чешће или не у току једне године зависи од много фактора у атмосфери. Суперћелијске олује су једне од најопаснијих од свих типова олуја и могу да створе разарајуће ветрове, велики град, као и торнадо.
Најчешће су у централним деловим САД током пролећа, када су присутна умерена или јака атмосферска поља ветра, вертикалне промене у правцу или брзини ветра и нестабилност. Степен и вертикална дистрибуција влажности, нестабилности и ветрови имају значајан утицај на тип олује, укључујући и суперћелијске.
Суперћелијске олује дефинише мезоциклон или подручје ротирајућих, јаких узлазних ветрова унутар грмљавинске ћелије, који утичу на настанак, одржавање и јачину олује.
Промене у правцу ветра у нижим и вишим слојевима ове структуре су јако велике и раздвајају струју која се креће навише и струје које се крећу наниже. То омогућава суперћелији да стално развија снажну и издржљиву струју усмерену навише.
Овај тип олуја може трајати неколико сати, бити веома интензиван и прелазити стотине километара неочекивано брзо. Суперћелијске олује настају када хладна ваздушна маса стигне на прегрејано тло, па то изазове екстремну термичку нестабилност атмосфере.
Суперћелијска олуја често изазива разорне ветрове, велики град, као и торнадо, а баш најснажнији типови торнада повезани су са њима. Једном када настане, суперћелијска олуја може сама себе да одржава веома дуго, па чак и када наиђе на средину која је непогодна за развијање нових олуја.
Дневник, Телеграф
