СЕЛЕКТОР ВАТЕРПОЛИСТА СРБИЈЕ УРОШ СТЕВАНОВИЋ ОПТИМИСТА ПРЕД ПАРИЗ: Можемо да обрадујемо нацију
Одбројавање је почело, српски ватерполисти 25. јула путују у Париз. На аеродрому ће савезни селектор Урош Стевановић са играчима Николом Јакшићем, Душаном Мандићем и Милошем Ћуком дати медијима последњи рапорт. Мада нема ту шта много да се каже.
- С обзиром како су момци тренирали све време и вољним моментом који их је красио, не сумњам да ће дати више од свог максимума на Олимпијским играма. Биће успона и падова као и на сваким, али сам сигуран да ћемо заједништвом, атмосфером којом смо створили, минулим мукотрпним радом, на крају снагом и квалитетом који поседујемо, још једном обрадовати нацију – почео је разговор за Политику Урош Стевановић.
Ако нешто краси Стевановића то је заразни оптимизам, веровање у свој тим и када му нико не даје ни грам шансе. Изабрао је храбро састав са седморицом олимпијских дебитаната (Убовић, Вицо, П.Јакшић, Мишовић, Филиповић, В. Рашовић и Драшовић) и шеторицом освајача златне олимпијске медаље (Мандић, Н. Јакшић, Ранђеловић, Ћук, С. Рашовић и Дедовић).
Пробао је на ранијим такмичењима неколицину млађих играча. Оценио је да би због квалитета, огромног искуства и стварања још боље атмосфере ваљало позвати Ћука који је играо 2016. у Рију и Дедовића освајача злата из Токија.
- Велики број играча је био на ширим списковима, на два светска и једном европском првенству. Одиграли су и по два велика такмичења први пут у каријерама. Направљена је анализа циклуса и видели смо да ће нам много значити повратак и Николе Дедовића и Милоша Ћука, пре тога и Немање Убовића, кога сам одмах прикључио. Након Дохе сам контактирао Ћука и Дедовића, који је одмах то прихватио са великим задовољством, а Милош је хтео да види са собом да ли може да одговори захтевима репрезентације. Да ли може да буде на максимуму и помогне Србији. Откако сам постављен за селектора, били смо у контакту. По свему виђеном до сада, показао је да може. Нисам сумњао ниједног тренутка, а показало се да нас допуњава на прави начин са својом појавом. У базену, али и ван њега.
Припреме, које су званично почеле 8.јуна су практично завршене. Задовољство урађеним је ту, али...
- Све планирано је урађено, али, као и сваке репрезентативне припреме волео бих да су дуже трајале. Могу да будем презадовољан радом свих играча, сви су давали максимум од почетка припрема и први пут за неко такмичење сам имао борбу за четири места у тиму.
Од СП у Будимпешти 2022. Србију прати коб лошег дана у четвртфиналу. У серији од седам такмичења под руководством Савића (три) и Стевановића (четири), само једном, у четвртфиналу СП у Фукуоки Србија је прескочила Италију и ушла у борбу за медаљу. Стевановић сматра да не постоји никакав притисак:
- Није то притисак ни због очекивања јавности ни због освојена два везана злата и низа медаља од ОИ у Сиднеју 2000 већ традиција, васпитање, жеља коју сами себи намећемо пред сваки тренинг, утакмицу и такмичење, са којим смо, просто одрасли, у српском ватерполу. Анализирали смо, не само два prеthodna такмичења у овој години, него свих пет од ОИ у Токију где нисмо пролазили четвртфинала, радили смо на свим грешкама, проблемима и манама које смо уочили а резултат ћемо видети у Паризу.
По свему судећи успешан је био потез ангажовања психолога у спорту, некада трофејног одбојкаша Андрије Герића:
- Већ је приватно радио са неким играчима, са спортистима генерално. Има дугогодишње искуство на том пољу. Био је врхунски спортиста, ми идемо на Олимпијске игре, највеће такмичење, а он зна шта оне носе и освајао је медаље. У Сиднеју 2000. године и злато. Мислим да прија и екипи, по ономе што сам до сада видео, атмосфера је његовим ангажовањем и повратком Милоша Ћука много боља у односу на prеthodni период.
Олимпијска прича се одвија увек на исти начин. Обезбеђивање уласка у четвртфинале, улазак у полуфинале и борба за што сјајнију медаљу.
- У неким калкулацијама пласман у четвртфинале се можда оствари и кроз прве две утакмице у групи са Јапаном и Аустралијом, после је борба за што бољу позицију пред борбу за полуфинале. Најважнија утакмица је четвртфинале и за њу се, у сваком смислу, спремамо од почетка припрема.
У групи су још светске класе Шпанија и Мађарска и домаћин Игара Француска. Многи сматрају да су европски прваци Шпанци фаворит број један. Такав је став и српског селектора:
- Једина репрезентација која се после Токија издваја је Шпанија. Имају континуитет у играма, резултатима, саставу. Већина играча игра заједно у Барселонети али далеко од тога да су непобедиви. Све остале репрезентације имају пођеднаке шансе.
Французи сталним напретком, освајањем четвртог места на СП у Дохи и играњем пред својом публиком траже посебан опрез.
- Стефан Ћирић, који је радио четири године у француском првенству, често понавља о значају олимпијских игара за њихове играце и националном набоју који имају пред својом публиком. Неким играчима су и последње у каријерама по најавама а довољно говори о њима што су били четвртопласирани на Светском првенству у Катару.
У другој групи су светски првак Хрватска, вицешампион Италија, јака Грчка затим све бољи САД, незгодна Црна Гора и реално аутсајдер Румунија.
- Немам никаквих жеља за ривала у четвртфиналу. Сваку репрезентацију из друге групе можемо да победимо.
Осим дуела са Француском Србија ће све утакмице у групи играти у ранијим терминима. Стевановић не мисли да је то проблем.
- То смо знали и од почетка смо се припремали за такве термине.
На констатацију да многи Србију не сматрају озбиљним кандидатом за медаље, лаконски одговора.
- Знамо наш циљ, мишљења других, без обзира да ли су позитивна или негативна, нас стварно не занимају. Знамо шта хоћемо.
По први пут у репрезентацији ће бити два братска пара. Старији Страхиња и млађи Виктор Рашовић, односно старији Никола и млађи Петар Јакшић. На који начин породична блискост утиче на стварање укупне атмосфере ?
- Колико су емотивно повезани мислим да их оптерећује више него сто треба. Старија браћа можда превише брину, јер млађа браћа су и зрелија.
Био је стручном штабу Дејана Савића на Играма у Рију. Сада је улога много значајнија.
- Нема веће обавезе, части, поноса него водити Србију на највећем спортском такмичењу на свету.
(Политика)