У ВОЈВОДИНИ ЛАНЕ 67.578 ЉУДИ ПРОМЕНИЛО ПРЕБИВАЛИШТЕ Ево која места су добила највише нових житеља МЕЂУ ЊИМА ЈЕ И ОВАЈ ГРАД
У Србији су лане 145.843 особе промениле пребивалиште, трајно се преселиле из једног у друго место у земљи, а просечна њихова старост је 36,1 година, објавио је Републички завод за статистику.
Посматрано по регионима, Београдски регион и Војводина су у 2023. години имали позитиван миграциони салдо. У републици се лане највише људи селило из једне у другу област (34,8 одсто), а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине или града (30,8 одсто). Од укупно 25 области, највећи број миграторних кретања остварен је у Београдској области, и то 52.271 (35,8 одсто) досељено лице и 47.707 (32,7 одсто) одсељених особа. Београдска, Јужнобачка, Сремска, Шумадијска, Нишавска и Јужнобанатска област оствариле су позитиван миграциони салдо, док је у 19 области миграциони салдо негативан. Посматрано на нивоу општина и градова, тек у 50 општина и градова је прошле године био позитиван миграциони салдо, док је у осталих 118 општина и градова миграциони салдо негативан. Са становишта економске активности, 60,6 одсто миграната су издржавана лица, 30,4 одсто су активна лица, док је удео лица са личним приходом 9,0 одсто.
У Војводини је 67.578 људи променило пребивалиште, с тим што је било 34.453 досељених и 33.125 одсељених. Западнобачка област има 2.321 досељеног житеља и 2.483 одсељених, а то значи да је негативан салдо 162 становника. У Јужнобанатску област доселило се 4.373 људи, а одселило се из ње 4.312, те је позитиван салдо са 61 становником. Јужнобачка област имала је 14.893 досељена , 13.607 одсељених и позитиван сладо од 1.286 становника. Севернобанатска област је имала негативан салдо од 124 становника, јер је лане било 1.990 досељених а 2.114 одсељених. Севернобачка област била је у минусу четири становника, с 2.597 досељених и 2.601 одсељеним. У Срему је било 5.657 досељених и 5.224 одсељена. а то значи позитиван салдо од 433 особе.
Стара Пазове нове житеље привлачи захваљујући близини и доброј повезаности с Београдом и Новим Садом, као и чињеници да су нови станови знатно јефтинији него у ова два највећа наша града. Квадрат у новоградњи у Срарој Пазови је до пре три године коштао између 1.000 и 1.100 евра, док данас, упркос свим поскупљењима некретнина, не прелази 1.500 евра, те потенцијални купци лакше себи могу да приуште и стамбени кредит.
У једну новоизграђену зграду у овој вароши доселило се 12 породица из Београда. Стара Пазова није на мети само програмера, којима тамошња оптика омогућава довољно брз интернет, већ и других стручних профила, будући да се у околним местима отварају нова радна места, па се људи и због тога пресељавају. Томе треба додати и одличну снабдевеност, као и солидну инфраструктуру, иако би на њој, слажу се нови становници Старе Пазове, још ваљало порадити.
Гледано по градовима, у Војводини најбољи позитиван салдо у унутрашњим миграцима има Нови Сад, са 1.489 нових житеља, јер је било 10.715 досељених и 9.235 одсељених. На другом месту није ни Суботица, ни Зрењанин ни неки трећи већи град, већ је то Стара Пазова, која је имала позитивни миграциони салдо од 445 људи, с обзиром на то да се 1.501 житељ доселио, а њих 1.056 одселило. На трећем месту је Панчево с 156 више досељених него одсељених, затим Бечеј с позитивним резултатом од 81, те Беочин, који је у плусу за 62 нова житеља.
Е. Д. Н.