Премијер Вучевић оштро реаговао на сраман текст Куртија за Њујорк Тајмс: Боље нека одговори зашто готово четврт милиона Срба и других неалбанаца прогнаних са КиМ нема могућност да се врати кући
Премијер Србије Милош Вучевић реаговао је на текст Аљбина Куртија за Њујорк Тајмс, у којем напада Србију и председника Александра Вучића и нагласио да се опредељење за мир и стабилност се доказује демократским понашањем и поштовањем људских права.
-Србија је стуб стабилности на западном Балкану, и сваку оптужбу о другачијим намерама Београда треба априори одбацити као лажну вест, посебно када такве тврдње долазе од представника привремених институција самоуправе у Приштини који својом шовинистичком идеологијом и једностраним потезима усмереним против српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији свакодневно потврђују да су они сами једина претња регионалном миру.
Текст Аљбина Куртија у „Њујорк тајмсу“ је каталог неистина и покушај тражења алибија за антицивилизацијско и нечовечно поступање према Србима на Косову и Метохији, а из самог тона текст избија огољен и патолошки презир према свему српском, чиме Курти заправо открива своју идеолошку матрицу, која се не може описати другачије него као политика мржње.
Искривљен наратив о природи сепаратистичког покрета на Косову и Метохији, који је и једини извор свих проблема са којима се суочавамо на Косову и Метохији од 1999. године до данас, и хвалоспеви о НАТО-у као спасиоцу албанског народа, немају никакве везе са истином, тренутном ситуацијом на терену.
Србија је широм света универзално препозната као успешна и напредна држава, те мотор развоја региона западног Балкана, и стога патетични и архаични Куртијеви пропагандни наративи не могу да имају ефекат какав су можда имали пре две и по деценије.
Опредељење за мир и стабилност се доказује демократским понашањем, поштовањем људских права и конструктовношћу у дијалогу који Београд и Приштина воде уз посредовање ЕУ, а Курти подбацује на свим тим пољима, чиме доказује да је изазивач неприлика, а не неко коме је стало до мира и стабилности.
Његова пасквила у „Њујорк тајмсу“ је доказ да он није одмакао далеко од марксистичко-енверистичког екстремисте који је превртао камионе са српском робом, спаљивао на ломачама кексове и чоколаде произведене у Србији, и насилно наступао чак и према политичким неистомишљеницима албанске националности увевши праксу употребу сузавца уместо употребе аргумената.
А када говоримо о жртвама албанског сепаратизма на Косову и Метохији, боље нека одговори зашто готово четврт милиона Срба и других неалбанаца прогнаних са Косова и Метохије до данас нема могућност да се врати кући.