ДАНАС СУ ПЕТРОВСКЕ ПОКЛАДЕ Пред нама је последњи ДАН КАДА СЕ ЈЕДЕ МЕСО, а ОВЕ ОБИЧАЈЕ гледајте да ИСПОШТУЈЕТЕ
У недељу се обележавају и Петровске покладе, које код Срба представљају последњи дан пред Петровдански пост - последњи дан када се пред Петровдан једе месо.
Вероватно ово нисте знали, али данашња недеља је у српској народној традицији веома посебна и за њу се везује много обичаја и веровања од којих су се нека задржала све до данашњих дана.
Иако већина покладе везује за католичке народе и њихове прославе, реч је заправо о обичају који је дубоко укорењен и у нашој традицији. Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако Петровске покладе - последњи дан када се пре Петровдана једе месо!
Већ дан после почиње пост. Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их.
Недеља пред почетак поста назива се покладна, односно трапава недеља. Ова, која је сада у току, покладна је недеља Петровског поста и током ње у нашем народу постоје одређена правила и обичаји.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза поклада треба да буде испуњена јелима која се спремају од меса, млечних производа и свега од чега ће се верници у наредном периоду одрицати.
Стари кажу да се на сутрашњи дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се "омрсе" током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Петровдана.
Као и код других поклада, припрема се мрсна гозба, по неким селима иду покладни сватови, док се у другим пале лиле. Лиле су буктиње од осушене брезине или трешњине коре.
Обично их пале младићи и дечаци, обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: "Лила гори жито роди", или "Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде". Домаћини код којих лилари дођу, дају им белог мрса и нешто друго од хране. Верује се да ће она кућа која награди лиларе, читаве године бити од напретка!
Обичај је и да девојке скупе сламу на гомилу и запале на сеоској утрини. Ту потом долазе лилари и остала омладина, па сви заједно славе и веселе се играјући око ватре, а мушкарци се такмиче у прескакању пламена.
Наравно, гозба је такође пропратни део славља, због хране коју су лилари сакупили у селу. Што се тиче других обичаја пред Петровски пост, постоји правило у Источној Србији према ком се на покладни дан никако не ваља чешљати, јер може "сва коса опасти с главе".
Дневник/Србија данас