САОПШТЕНА ПРИЗНАЊА ВИДОВДАНСКОГ ПЕСНИЧКОГ БДЕЊА Ђорђу Сладоју Златни крст кнеза Лазара
Златни крст кнеза Лазара, централно признање манифестације „Видовданско песничко бденије”, која се традиционално одржава у Грачаници, ове је године припао новосадском поети Ђорђу Сладоју.
Како је наведено у образложењу, у питању је песник који показује да су континуитети наше културе не само могући него и плодоносни у случајевима када смо њоме истински прожети. „Ово је песник и горкости и ведрине, смешани најлакше се пију. Поред свих спона са заједницом предака и савременика, Сладоје се понајбоље лирски исказује у основним интимним координатама, у отпору пролазности и нестајању. Ђорђо Сладоје је оставио лирског трага и о актуелној стварности српског народа на косовској земљи коју је неретко походио, без испразних ламентација, отворених духовних очију. Мало је данас песника који су успешно укрстили патријархалну предањску основу са рефлексима савремених траума, тешкоћа, па и хуморних одушака, као што је Ђорђо Сладоје остварио. У томе остаје квалитетна реткост српске поезије нашег доба”, наводи се у образложењу жирија, који су творили Јана Алексић, Владан Матијевић и Драган Хамовић.
„Видовданско песничко бденије” доделило је и Грачаничку повељу прозаисти Мирку Демићу из Крагујевца, Кондир косовке девојке песникињи и преводиоцу Кајоко Јамасаки (1956) из Београда, те Перо деспота Стефана Лазаревића прозаисткињи Татјани Јанковић (1973) из Крагујевца. За прозне радове ове ауторке, иначе редовне сараднице Дневникове недељне културе, жири је оценио да су „прави литерарни медаљони у којима се огледа мајсторско усмеравање приповедне ситуације, што је својство све ређе у нашој савременој књижевности”. „Њена књига кратких прича Поглед под сукњу света обилује усредсређеним, лирски интонираним описима предмета и лица из минулог окружења, дубоко утиснутих у памћењу осетљивих јунакиња и јунака. У тим зауставним призорима, симболички сугестивно, посредовано је бреме стеченог животног искуства”, навео је жири, уз оцену да се ова списатељица храбро хвата у коштац са архетипским сижеима и личностима, „снажним потезима врсног приповедача”.
М. С.