НОВА ПРЕВАРА! НА МЕТИ ХАКЕРА И БАНКОМАТИ Опрез, никако не наседајте на поруке
Банкари и стручњаци упозоравају грађане на нове покушаје превара са платним картицама. Последњих дана учестале су поруке, наводно од банака, у којима се хитно тражи ажурирање података.
Из Народне банке Србије поручују да банке никада не траже осетљиве податке путем СМС порука или на друштвеним мрежама. Грађанима се саветује да не одговарају на такве поруке и да одмах обавесте своју банку.
СМС поруке, имејлови и апликације за дописивање – сви ови канали су последњих недеља коришћени од стране превараната у покушају да покраду новац са текућих рачуна. Уз линк и детаљне инструкције, тражили су бројеве картица, шифре за апликацију банке и електронско плаћање, често уз претњу да ће, ако се подаци не доставе хитно, рачун и картице бити блокирани.
Снежана Јаковљевић из Форума за превенцију злоупотреба платних картица ПКС-а истиче да грађани никада не треба да одреагују на овакве поруке и открију своје податке. Банке никада неће захтевати те податке – прво, зато што су то осетљиви подаци, а потом што им ти подаци нису потребни јер их већ поседују."
Напади на банкомате
Све чешће хакери иду и корак даље и нападају веће мете – банкомате. Стручњаци указују да такви напади у земљама Европе нису ретки, а посебно брине то што су ефикасни у готово 100 одсто ситуација.
"Инсталира се одређени вирус који дође до банкомата и активира се у неко време. То су 'кеш-аут' или 'џекпот' напади. Ако се деси напад на банкомат, цех плаћа банка, не грађани. То не иде ни са чијег рачуна, него као да је неко отворио и узео цео новац. Грађани не могу бити оштећени у том случају", каже Горан Куњадић, стручњак за ИТ безбедност.
Плаћање картицама у иностранству
Грађани, ипак, могу да буду оштећени ако у иностранству подижу новац са банкомата. У већини случајева, банке наплаћују провизију. Надлежни зато саветују да готовину носите, као и да картицама будете опрезни.
Анастасија Васиљевић, заменица генералног директора Сектора за платни систем НБС, каже да је корисно да имате код себе нешто готовине.
"Живимо у времену савремених технологија, дигитализације и сви посежемо за безготовинским платним инструментима, као што су картице. Треба водити рачуна о томе која је врста картице и да ли постоје накнаде за њено коришћење у иностранству. То су информације које корисници најпре треба да добију од својих банака издавалаца", указује Васиљевићева.
Највећа опасност последњих година долази од онлајн трговине. Кључно је зато обратити пажњу да ли је сајт прави и има ли све неопходне заштите. У супротном, и картица и новац биће на располагању за крађу.
Дневник/РТС
