Изложбом „Додир природе” промовише се знање и разбијају предрасуде о заштићеним животињским врстама Србије

Циљ поставке је промовисање знања и разбијање предрасуда о дивљим животињским врстама наше земље и њиховом значају за екосистем чији смо и сами део, као и презентација онога чиме се бави Завод за заштиту природе Србије.

– Наш задатак и оно шта можемо да урадимо сви као појединци у очувању и заштити биљних и животињских врста и њихових станишта је да их не узнемиравамо, ни у природи, ни урбаној средини, не хватамо, не држимо у заточеништву, не тргујем њима, да не уништавамо њихово место размножавања, да не преоравамо сваку ливаду, не затрпавамо сваку бару и мочвару и зелену површину – рекао је начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој Завода за заштиту природе Србије Ненад Секулић отварајући изложбу. – Ауторке поставке Јелена Ковачевић и Јована Илић, покушале су да на специфичан и другачији начин покажу и шта Завод ради на терену у области прикупљања података, дистрибуције врста, угрожавајућих фактора до публиковања дела.

Изложба кроз интерактивни приступ приказује специфичну улогу Завода за заштиту природе Србије на очувању и истраживању дивљих животињских врста и њихових станишта, пружању подршке у поступку збрињавања дивљих врста и њиховом враћању у природу. 

– Желели смо да прикажемо чиме се конкретно Завод за заштиту природе Србије бави, осим административног дела, тачније да наши сарадници имају свакодневни теренски и истраживачки рад по клисурама, кањонима, шумама у сваком кутку земље – каже ауторка изложбе Јелена Ковачевић. – Представили смо и мапу распрострањености дивљих животиња на чија станишта утичу коридори који се граде, класе врста којим се Завод бави и наше стручњаке који раде на заштити животињских врста, који су своју делатност и начин рада описали у филму који је део изложбе.

Прошле године је Завод за заштиту природе Србије обележио 75 година постојања.

– Тим поводом смо направили четири едиције и дело „Заштићена подручја Србије“ приказано је изложбом „Глас природе“, а 27. јуна ћемо представити „Заштићене животињске врсте Србије“ којим се бави „Додир природе“ – каже ауторка изложбе Јелена Ковачевић. – Иако већ постоје, едиција „Заштићене биљне врсте Србије“ биће, такође, испраћена изложбом, „Мирис природе“ у априлу следеће године, а „Заштићено геонаслеђе Србије“ 2025. поставком под називом „Путеви природе“.

На свечаном отварању изложбе „Додир природе“ говорио је и управник Галерије науке и технике САНУ академик Зоран Петровић.

– Мислим да се одрастање данашње деце одвија у току дугосежног и опасног рата који ми имамо са самим собом – истиче Петровић. – Хоће ли људска врста искористити своју памет, ресурсе и моћ да сачува себе, пре свега, а онда и све око себе? Јер ако не сачува целу природу не може сачувати себе. То су неке речи и флоскуле које стално причамо, а онда се враћамо кући и водимо живот по неким старим навикама. Да ли губимо тај рат, или не, ја не знам, али се плашим. Ове животињске врсте нису заштићене зато што су лепе када их објавимо на фејсбуку, него зато што су угрожене. А ко их угрожава? Па ми, сви као један колектив, који је створио ненормалне услове за живот животињских и биљних врста и са тиме морамо да се носимо и то да решавамо.

К. Бугарски