У КЦ „СВИЛАРА” ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О СРЕМСКОЈ СТРАНИ ГРАДА Упознајте на време Петроварадин који полако нестаје
Књига „Ход петроварадинских белега – три сећања на баштину” представљена је у Културној станици Свилара, а тема књиге је усмерена на петроварадинска предграђа, Стари и Нови Мајур, и представља анализу њене материјалне и архитектонске баштине.
Књига се састоји се из три поглавља, а у првом, које се бави историјским прегледом и културним наслеђем Петроварадина, аутори се осврћу на заштићене објекте културног наслеђа и просторну културно-историјску целину, као и на археолошке локалитете. У другом поглављу описан је почетак изградње данашњег Петроварадина у 18. веку, приказан је преглед карти и планова од почетка 18. до 20. века, али се обрађује и тема урбанистичких планова.
Последње поглавље резервисано је за Прерадовићеву улицу која убрзано нестаје. У књизи су, између осталог, описани и фотографијама илустровани објекти у Улици Владимира Гортана 8, односно чувена Шпилерова кућа, потом куће у Улици патријарха Рајачића 8, 14, Прерадовићевој 5-5а, 7, 10, 12, 99, 148, али и капија у Улици Косте Нађа 7...
Књига је шесто, најновије издање Фондације „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића” и заједничко је дело Слободанке Бабић, др Данила Вуксановића и др Дарка Полића. Управитељ Фондације „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића” Дарко Полић казао је да је идеја пројекта била да се забележи мали сегмент културне и архитектонске баштине.
Дипл. инжињерка архитектуре и један од аутора књиге Слободанка Бабић, која се више деценија у својим радовима бави Петроварадинском тврђавом, истакла је да нема Тврђаве без Петроварадина. Како је казала, Стари Мајур (део Петроварадина смештен између бастионог фронта Доње тврђаве, хонверка и рукавца Дунава) је простор који је представљао јединствено очувану амбијенталну целину, као ниједно насеље у Војводини, са неколико кућа из 18. века које су биле драгоцен извор познавања живота и рада становника.
– Књига даје кратак преглед историје Петроварадина и развоја тог простора кроз старе мапе и убранистичке планове, али смо покушали и да протумачимо симболе архитектонских украса петроварадинских кућа које нестају – објаснио је Полић, додавши да је књига обогаћена графикама, мапама и фотографијама фасада старих кућа, од којих су поједине срушене у протеклих неколико година.
Данило Вуксановић, који се у књизи бави Прерадовићевом улицом, нагласио је да је она линија која је имала свој развој и да се на основу може сагледават архитектура које нестаје. Како је појаснио, фасаде говоре о другом концепту културе и живљења, па су аутори могли да праве паралеле са онима у Новом Саду.
С. Ковач
Фото: С. Ковач - С. Шушњевић